30.08.2011.
Мобинг у светлу нових законских прописа

У организацији Подружнице Лозница СЛД 30.8.2011. је одржано стручно предавање о новој теми која је заинтересовала различите категорије запослених, не само здравствених радника, које извела прим. др Нада Ђурић. Предавање је покушало да одговори на питања шта је појам мобинга, врсте мобинга, ко су мобери, а ко је најчешће жртва мобинга и како је то регулисано у новом Закону о спречавању злостављања на раду.

Мобинг као психичко малтретирање на радном месту подразумева: давање понижавајућих послова раднику, трач и оговарање, сталне контроле и критике од стране колега и руководства, нападе на здравље запосленог (не добија боловање, годишњи одмор, сексуално га узнемиравају.), премештање у другу канцеларију, непозивање на састанке, одузимање средстава за рад (синдром празног стола), претрпавање обавезама (синдром пуног стола). Реч је о лошем односу једне или више особа у радној средини према одређеном запосленом са циљем да се омаловажи његова личност и рад.

Указало се на истраживања која показују да су жртве најчешће управо радници који су вредни и који се својим понашањем и резултатима на одређени начин разликују од већине. Реч је о поступцима којима се повређује људско достојанство, приватност и интегритет личности услед чега долази до значајних менталних, психосоматских и социјалних патњи. Услед честог понављања и дугог трајања непријатељског понашања долази до значајних менталних, психосоматских и социјалних патњи”, написао је у „Енциклопедији мобинга”, шведски психолог Хајнц Лајман, који је управо и „измислио” мобинг 1984. године.

Дефинисан је вертикални и хоризонтални мобинг. Први се догађа у односу шеф – радник, при чему може и запослени малтретирати шефа, а не само шеф запосленог. Хоризонтални мобинг се догађа између запослених на истој хијерархијској лествици. Постоји и „серијски мобинг” – када једна особа по одабиру „уништава” једног по једног запосленог, а то за последицу има „секундарни мобинг”који се огледа у посебном психичком стању осталих запослених који без успеха покушавају да изађу на крај са серијским мобингом.

Нови Закон о спречавању злостављања на раду прецизно је дефинисао психичко злостављање. То је «свако грубо кршење општеприхваћених правила моралног и часног понашања којим се повређује психички интегритет и достојанство личности, без обзира на то да ли се врши усменим говором, писаним путем, радњом, гестом, изразом лица или на други начин, а нарочито прогањање, понижавање, вређање, исмевање, ругање, претраживање, одузимање и оштећење личних ствари, опреме и података, као и други облици повреде приватности, изазивање непријатељства према једном лицу или групи лица позивањем на бојкот или стављањем на «црне листе» и онемогућавање комуницирања са другима, односно остваривања личних и социјалних контаката».

Нема правила ко су жртве мобинга. То су подједнако радници, менаџери, уметници, лекари, психолози и педагози у школама, професори на факултетима, запослени у полицији, војсци и другим државним институцијама. Такође, помоћ скоро једнако траже запослени у приватним и државним организацијама. Карактеристично је да жртве мобинга често немају подршку, ни колега, ни струковних удружења. Врло је забрињавајуће, често изостаје и подршка породице. Велики број жртви мобинга има озбиљно нарушено здравствено стање, повишен крвни притисак, срчане проблеме, поремећај спавања, исхране, депресију и озбиљне психичке сметње које су се у неким случајевима манифестовале суицидним идејама. Када се посматра ко су мобери – општа особина је да су они у просеку „професионални танки“, такозвани „највећи радници“, манипулатори, психопате, а неспособни руководиоци се најчешће окружују неспособним сарадницима, да им положај не би био угрожен од њих.

Група која подржава мобера су они који су такође, некомпетентни, нестручни, полтрони и у страху да и сами не постану жртве мобинга. Та група запослених често и сама, уместо мобера систематски насрће на жртву. Они су моберова продужена рука без којих је он слаб. Понекад се мобер и не види, јер га група за подршку заклања и штити. Жртва нема групу за подршку јер се ретко ко усуђује да је подржи из страха за самог себе. Због тога настаје поларизација групе или организације јер неравноправни однос снага доводи до поремећаја у међуљудским односима, због чега трпе сви људи и сви односи. Када жртва мобинга добије или нађе групу за подршку, пола посла изласка из мобинг ситуације је завршено.

Шта доприноси настанку мобинга? Недовољно транспарентна атмосфера у установи. Недостаци у интерном информисању, неадекватно понашање руководеће структуре. Недостаци у управљању персоналом и лоши међуљудски односи. Недовољно разграничене надлежности и подела задатака, потискивање свађа и конфликата...

КАКО МОЖЕМО ДА СЕ БОРИМО ПРОТИВ МОБЕРА?

Када видимо да постајемо жртве мобинга треба радити на објективизацији и материјализацији свих могућих доказа, без обзира што је то веома тешко. Прикупити што више МАТЕРИЈАНИХ ДОКАЗА о мобингу на основу маилова, смс-ова, факса, анекса уговора уколико иду у прилог томе и свих захтева које смо добијали од особе која нас злоставља. Самоуверено, асертивно и УЗ ПРИСУСТВО СВЕДОКА саопштити моберу да је његово понашање за нас неприхватљиво и да мора да престане са таквим опхођењем.

КАКО МОЖЕМО ДА СЕ БОРИМО ПРОТИВ МОБЕРА?

ВОДИТИ ЕВИДЕНЦИЈУ догађаја са датумом, временом и местом догађаја, детаљима, шта је све рекао и урадио мобер. Евидентирати и сведоке свих тих догађаја (без обзира што претпостављамо да ће сведок, уколико затреба, тешко одазвати). НЕ ВРАЋАТИ ИСТОМ МЕРОМ, не светити се, јер ситуација може да се окрене против нас. ОБАВЕСТИТИ службу за људске ресурсе, кадровску службу или синдикат. ОБАВЕСТИТИ УДРУЖЕЊА ЗА МОБИНГ. (Стоп Мобинг Србија). ОБАВЕСТИТИ неко од удружења или саветовалишта за мобинг одговорно за наш регион у циљу обавештења јавног мнења путем средстава јавног информисања.

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА СА ЖРТВАМА МОБИНГА

Не морате да разумете, мобинг је тешко разумети али ПРИХВАТИТЕ онога ко мисли да је жртва мобинга. Приђите са ПОВЕРЕЊЕМ а не са сумњом или сумњу задржите за себе. САСЛУШАЈТЕ онога ко мисли да је жртва мобинга. Покажите САОСЕЋАЊЕ за патњу жртве, ПОДЕЛИТЕ њену муку и бол али директне интервенције у претпостављеном случају мобинга препустите онима који се баве мобингом јер је жртва врло РАЊИВА и лако је повредити је поново иако је помагач добронамеран.

Активно слушање: Слушати са пажњом и концентрацијом оно што вам особа говори. Немојте процењивати у себи речено и немојте да водите разговор са самом собом јер то се види на вашем лицу. Покажите да слушате, тако што ћете у погодном моменту питати нешто да вам појасни. Преформулишите гласно оно што је особа рекла, на свој начин, тиме показујете да пажљиво слушате, а и проверавате себе да ли сте добро схватили. Покушајте да слушате и „између редова’’ јер у потреби да се све каже нешто од тога може и да промакне. Забележите најважније елементе, али уз сагласност жртве да бележите оно што је рекла.

Чување тајне: Пошто је мобинг врло „осетљива материја” оно што вам жртва мобинга саопшти има карактер тајне и о томе можете говорити другима једино уз сагласност жртве. Већини жртава мобинга је потребно само прихватање (јер су дуго биле одбачене) и разумевање њихове ситуације. Већ ове две активности имају благотворни ефекат.

Не заборавите: мобинг је само ново име за стару појаву а транзиција је „помогла” да се у Србији разбукти попут пожара.

У даљем делу предавања је таксативно набројано како треба да тече поступак у пет корака, мирење, а ако не успе иде се по хитном поступку на суд, а за то време радник има право на безбедно радно окружење и редовну плату.

.........................................

<На врх>