11.10.2011.
Хепатитис Ц инфекција

Серија предавања у оквиру КМЕ за здравстсвене раднике и сараднике, у организацији Подружнице Лозница СЛД настављена је 11.10.2011. излагањем др Бранка Мрђена, инфектолога, на тему “Рано откривање и праћење хепатитис Ц вирусне инфекције“.  Предавање је одржано у сали за едукацију Здравственог центра у Лозници. Присутно је било око 150 здравствених радника и сарадника, како из Лознице, тако и околних домова здравља.

Хепатитис Ц вирусом је инфицирано око 3% светске популације, док је код нас преваленца инфекције око 1%. Код свега једне петине инфицираних се јављају симптоми акутне инфекције, а приближно исто толико спонтано елиминише вирус из организма. На жалост, код осталих инфекција постаје хронична са могућношћу прогресије у цирозу јетре и појаве хепатоцелуларног карцинома. Стога је неопходно рано откривање инфекције да би се на време спровеле мере даље дијагностике и лечења. Доктор Мрђен посебно истиче оскудност симптома инфекције који се углавном јављају када је болест јетре у поодмаклој фази.

Препоручује се тестирање особа које су пре 1997. године примале трансфузију крви, особе на дуготрајној хемодијализи, примаоци ткива и органа, интравенски занисници, деца ХЦВ позитивних мајки, полни партнери ХЦВ позитивних особа, особа са клиничко-биохемијским показатељима инфекције.

Постоје индиректни тестови којим се утврђују антитела на ХЦВ, као  и  директни којим се утврђује присуство генома ХЦВ у крви.  Квантитативним ПЦР тестом на ХЦВ РНК утврђује се колика је репликација вируса, а генотипизацијом којим генотипом вируса је пацијент инфициран. Ово је битно да би се утврдило да ли је лечење потребно и  колико дуго ће трајати.

Др Мрђен је упознао присутне са савременим начином лечења хроничног хепатитиса Ц  као  и резултатитама терапије. Она обухвата примену Пегилованог интерферона алфа 2а  или алфа 2 б у комбинацији са Рибавирином. Одлуку о терапији доноси вишечлана Национална комисија за лечење хепатитиса на основу документације коју достављају референтне установе терцијалне здравствене заштите.

Због свега овога неоходан је тимски рад и сарадња лекара  свих нивоа здравствене заштите (Дом здравља, Инфективна одељења, Клинички центри) како би се болест дијагностиковала на време и направио прави одабир пацијената код којих ће резултати терапије бити најбољи.

Др Мрђен посебно подвлачи да су сви инфицирани кандидати за терапију али да тренутно она може бити примењена код ограниченог броја, са тенденцијом да се тај број у будућности стално повећава.

.........................................

<На врх>