Вести
.........................................
18.10.2011.
Ванболничке пнеумоније
Данас јер у сали за едукацију Здравственог центра у Лозници одржао предавање на тему: „Ванболничке пнеумоније, дијагностика и терапија према смерницама“ у организацији Подружнице Лозница СЛД. Предавач је био др Лука Штављанин, спец. пнеумофтизиологије из Дома здравља Љубовија. Предавање је одржано у оквиру КМЕ за лекаре и друге здравствене раднике и сараднике, акредитовано од Здравственог савета Србије и слушаоци (130) су добили 2 екстерна бода.
Пнеумонија представља инфламацију плућног паренхима, односно дисајних путева који се налазе дистално од терминалних бронхиола алвеоларни дуктуси и алвеоле). Пнеумоније могу бити ванболничке тј. оне које настају ван болнице и болничке-оне које настају најмање 48 сати после хоспитализације. Ванболничке пнеумоније се у раду лекара опште праксе понекад тешко диференцирају од инфекција горњих (синуситис) и доњих дисајних путева (бронхитис, бронхиектазије, акутно погоршање ХОБП). Др Штављанин је посебно указао на овај проблем у свакодневној лекарској пракси и истакао потребу за увођењем протокола у дијагностичке и терапијске процедуре.
Зато се морају познавати критеријуми за ванболничку пнеумонију а то су:
- Симптоми од стране доњих дисајних путева (кашаљ и најмање још један симптом - бол у грудима, отежано дисање...)
- Нови фокални знаци при прегледу нпр.аускултаторни налаз.
- Најмање један општи знак – фебрилност, знојење...
- Нема другог објашњења за ове симптоме.
Најчешћи узрочници ванболничких пнеумонија су: пнеумокок, хемофилус инфлуенце, микоплазма пнеумоније. За потврђивање дијагнозе потребно је урадити рентгенски снимак плућа. Др Штављанин је нагласио да је ово обавезно уколико иницијална терапија не даје жељене резултате.
Према тежини клиничке слике, пнеумоније могубити: лаке, средње тешке и тешке тако да је код лаких довољно урадити снимак плућа а код тежих је потребно узети узорак за бактериолошка испитивања, ККС, биохемијске анализе и остале претраге. За лечење пнеумонија се користе антибиотици и то: Бета лактами- пеницилини и цефалоспорини, макролидни антибиотици и флуорохинолони. Избор правог антибиотика зависи од тежине пнеумоније, а дају се орално или парентерално. Пнеумоније се лече емпиријским избором лека а циљано лечење на основу антибиограма се може спровести у само 50% случајева јер је толика успешност налажења бактерије микробиолошким испитивањем.
Доктор Штављанин је предавање закључио потребом за рационалном употребом антибиотика, према савременим терапијаким водичима, ради избегавања бектеријске резистенције и нежељених ефеката, а у циљу ефикасног лечења.
.........................................
<На врх>
|
