07.02.2012.
Дијареје изазване токсинима бактерије Clostridium difficile

Дана 07.02.2012.  у сали за едукацију Дома здравља Лозница, др Бранко Мрђен, инфектолог одржао је предавање на тему „ДИЈАРЕЈЕ ИЗАЗВАНЕ ТОКСИНИМА БАКТЕРИЈЕ CLOSTRIDIUM DIFFICILE“. Предавање је одржано у оквиру Континуиране едукације за све здравствене раднике и здравствене сараднике и  акредитовано је од стране Здравственог савета Србије.

Тема је изазвала велику пажњу због своје актуелности, јер је у целој Европи па тако и код нас последњих година уочен пораст учесталости интрахоспиталних дијареја узрокованих токсинима бактерије Cl. difficile.

Cl. difficile је спорогена, анаеробна, Г+ бактерија присутна у земљи и дигестивном тракту здравих људи и животиња и  излучује се столицом. Око 3% здравих људи су асимптоматски носиоци ове клице, а код  хоспитализованих болесника тај проценат је око 20%. Инфекција настаје од спора већ присутних у дигестивном тракту човека, као и уношењем спора и вегетативних облика из спољне средине, контаминираном храном, водом и прљавим рукама. Посебан проблем су контаминиране радне површине и медицински инструменти. Фактори ризика за инфекцију су употреба антибиотика, имуносупресивна терапија, дуготрајна хоспитализација, инвазивне медицинске процедуре, старост преко 65 година.

Бактерија излучује две врсте токсина, А и Б, који доводе до појаве различитих клиничких манифестација. У клиничкој слици најчешће доминирају дијареје различитог интензитета а најтеже компликације су токсички мегаколон и перфорација црева. Исход болести је најчешће излечење, али смртни исход није редак а болест може и да рецидивира. Дијагноза се поставља доказивањем токсина бактерије у столици болесника, методом имунопреципитације. Реч је о брзом, сензитивном и осетљивом тесту који је од 2010. године у употреби и у Служби микробиологије Опште болнице у Лозници.

Терапија обухвата примену Метронидазола или Ванкомицина у трајању од 10 до 14 дана, уз накокнаду течности и електролита и пробиотске препарате. Најтежи болесници се лече у јединицама интензивне неге. Обавезан је прекид употребе антибиотика који би могао бити одговоран за инфекцију и његова замена другим, мање ризичним.

Др Мрђен је посебну пажњу посветио мерама превенције јер је реч о болести са потенцијално смртним исходом. Превенција обухвата беспрекорну личну хигијену у хигијену радних просторија у болници, дезинфекцију и стерилизацију инструмената, изолацију оболелих и обавезну примену рукавица за једнократну употребу и њихову промену после контакта са пацијентом и његовим екскретима.

Др Мрђен је истакао и потребу рационалне примене антибиотика чија је дуготрајна и често неоправдана употреба главни кривац за појаву овог обољења. Такође се осврнуо и на огромне материјалне трошкове које  изискује лечење ових пацијената а који се могу избећи строгом применом превентивних мера.

.........................................

<На врх>