28.02.2012.
Опасни диоксини

Једно од акредитованих предавања Подружнице Лозница СЛД, које је одржано почетком 2012. године је «Диоксини и њихов утицај на људско здравље». Предавач је Валентина Петровић, дипломирани биолог, запослена у ДЗ Лозница.

Диоксини су група сродних једињења који су широко распрострањени  загађивачи животне средине. До сада је познато 419  различитих једињења из класе PCDF: polihlorovanihdibenzofuranaи  класе PCDD: polihlorovanihdibenzo-p-dioksina.

Први од њих TCDD (2,3,7,8 tetrahlor-di-benzodioksin) описан је 1957, a после хемијске катастрофе 1976.г. у Италији у граду Севесо, назван је и Севесо диоксин. Ова еколошка катастрофа била је повод интензивног научног истраживања целе једне групе једињења. Диоксини и фурани разликују се међусобно само по присуствуили одсуству молекула кисеоника у својој структури, а уобичајено се под појмом диоксини подразумевају обе групе једињења.

По речима Валентине Петровић, диоксини најчешће доспевају у животну средину процесима: сагоревања органских материја, бељења и хлорисања, производње различитих хемијских супстанци, али могу бити и резултат природних процеса, као што су вулканске ерупције и шумски пожари. Према  данашњим сазнањима, најтоксичнији су диоксини и фурани су из класе 2,3,7,8. Ради се тачно о 17 једињења од свих 210 познатих dibenzo-p-dioksina i dibenzofurana. Осим експерименталних резултата из анималних огледа, сазанање о деловању диоксина дошло је и из преко 20 индустријских катастрофа у којима је описано прриближно 1.000 случајева тровања диоксинима.

Када је у питања акутна изложеност диоксинима разликују се неспецифични симптомиу које убрајамо надражај слузнице ока, носа и ждрела, вртоглавицу, мучнину и повраћање, од специфичних случајева тровања диоксинима. Од специфичних симптома – хлорне акне које настају после више од две недеље од експозиције. Чак и мале концентрације диоксина (најнижа описана доза била је  828 ng 2,3,7,8 TCDD) у стању су да изазову хлорне акне. 

Далеко значајније последице по здравље оставља хронично излагање диоксинима. Овде су свакако најзначајнији: канцерогено деловање диоксина – при чему је претпостављањо кацерогено деловање диоксина – при чему је претпостављено деловање у смислу туморских промотора. Туморски промотори нису токсични за геном, не изазивају мутацију ДНК-а, али су у стању да снажно утичу на појачан раст спонтано насталих тумора. Код индустријских радника изложених деловању диоксина често се региструју тумори (саркоми) меких ткива, лимфоми, као и карциноми желуца. TCDD је 1997. класификован од стране IARC као карциноген. Деловање на репродуктивне функције и тератогеност, као и деловање на имунолошки систем. Диоксина има у ваздуху, земљишту, води, седименту, храни, посебно у млечним производима, месу, риби, шкољкама. Акумулирају се у ланцу исхране, углавном у масном ткиву животиња. Најнижа количина диоксина је у води и ваздуху и биљкама. Више од 90% људи је изложено преко хране, углавном меса и млечних производа, рибе и шкољки.  Рачуна се да је свакодневно оптерећење диоксина између 4-80 pg TE/g  масног ткива (с обзиром на нагомилавање диоксина у масном ткиву).

На крају је Петровићева закључила да је свако неконтролисано спаљивање отпада узрок емисије диоксина у атмосферу а посебно је опасно спаљивање пластике. Диоксин нам се враћа као талог или се са кишама поново слива у земљиште које се тако контаминира, па се преко биљака и траве уноси у живе организме и кроз ланац исхране долази и до човека.

.........................................

<На врх>