11.04.2012.
Фебрилно дете

У сали за стручне састанке СЛД Лозница, др Мирко Мрђен, педијатар-кардиолог  је 10. априла 2012. у организацији Српског лекарског друштва, Подружница Лозница одржао предавање на тему „Фебрилно дете-дијагностичко-терапијски приступ у педијатријској амбуланти“.  На почетку предавања дефинисано је шта се подразумева под повишеном а шта под високом телесном температуром код деце.

Наглашено је да је горња граница нормалне телесне температуре код деце 37,5°С ако је измерена аксиларно. Код новорођене деце температура се мери ректално и фебрилност постоји ако је измерена температура 38°С или већа. Висока телесна температура код детета до 3 месеца живота постоји ако је измерена вредност преко 38°С, мерено аксиларно. Код деце старије од 3 месеца, под високом темепературом се подразумевју измерене вредности преко 39°С.  Наглашава се да је у прве три године живота повишена телесна температура један од најчешћих разлога за посету педијатру. Дијагностичко-терапијски проблем настаје ако је дете високо фебрилно а клиничким прегледом се не може установити жариште инфекције.

Приступ фебрилном детету у овом узрасту је врло специфичан и разликује се код деце до један месец старости (тј. новорођенчади), код деце до 2-3 месеца старости и код старијих од три месеца.  Оно што представља опасност је да је учесталост бактеријемије код фебрилне деце у прва три месеца живота између 2% и 3% и  да добро опште стање високо фебрилног детета у овом узрасту не значи обавезно и одсуство бактеријске инфекције. Др Мрђен саветује да се свако фебрилно новорођенче обавезно хоспитализује и детаљно клинички испита да би се искључила неонатална сепса.

Код  високо фебрилне деце узраста од 1 до 3 месеца у ванболничким условима неопходна је детаљна анамнеза и физикални преглед и обавезно лабораторијско испитивање које мора да обухвата: комплетну крвну слику, преглед урина, уринокултуру, снимак плућа ако постоје клинички знаци плућне болести, копрокултура ако постоји дијареја. На основи општег стања детета и добијених вредности лаб. анализа процењује се ризик од бактеријске инфекције и потреба за хоспитализацијом. Код деце са малим ризиком може се укључити перорална антибиотска терапија. Код деце старије од 3 месеца најчешће су вирусне инфекције, али је могућа и окултна бактеријемија која може довести до настанка менингитиса и сепсе. Сву фебрилну децу узраста до 36 месеци која су интоксицирана треба хоспитализовати због могуће сепсе или менингитиса. 

Температура већа од 41°С значајно повећава ризик од бактеријемије и апсолутна је индикација је за хоспитализацију. Посебно треба пажљиво прегледати кожу пацијента. Присуство и само једне петехијалне промене код фебрилног детета представља велику опасност од смртног исхода од менингогкокне сепсе и индикација за хитну парентералну антимикробну терапију и  упућивање детета у терцијарну здравствену установу, тј. у установу са свим могућностима интензивне терапије.

.........................................

<На врх>