23.05.2012.
Медицинска етика

Доктор Милан Галонић, приватни неуропсихијатар, члан Подружнице СЛД Лозница, је 22.5.2012. у Лозници одржао стручно предавање које је било акредитовано за све запослене у здравству „Медицинска етика“. Предавач је сходно свом искуству и дугогодишњем раду веома свеобухватно објаснио овај појам.

Прво је говорио о историјату морала и етике, почетку настанка обичајних и моралних норми. Појмови: морал и етика: језички практично представљају синониме (етика потиче од грчких речи, а морал од латинске речи и значе обичај, нарав, устаљени начин понашања).  Научно се разликују битно и суштински.

Семантички: морал = опште људске вредности и универзални принципи понашања, а етика = вредносни принципи везани за професију односно одређен домен активности.  Моралне вредности су настале током формирања првих облика људске заједнице и временом су се мањале, а етичке вредности су формиране са настанком првих облика људске делатности, односно рада.  филозофија се бавила овим вредностима још у старом веку.
Навео је пример речи Есхила: част, стид и страх су препрека за неморал.

Етика је наука о моралном феномену, а овај обухвата обичаје, навике и норме у одређеној друштвеној заједници (постоје разлике код различитих људских заједница) које су мерило процене понашања појединца или група. Морални феномен је одређен:

-  1. човековим разумом тј.рациом,  (свест, тј. сазнање да нешто хоће)
- 2. емоције и нагони тј. ирационално у човеку (потреба за задовољење нагона и осећања).

Навео је доктор Галонић да морал представља опште прихваћене али неписане норме понашања у одређеној друштвеној средини или ужој социолошкој групи, на сонову којих већина чланова те групе усмерава своје активности и прилагођава своје понашање према другима члановима групе.

Поред моралних постоје и друге норме понашања, као што су обичајне  и религијске. Обичаји и морал (обичаји су најстарији облик нормативног регулисања људске заједнице, и важе за ограничене социјалне групе). Религија и морал (религијске норме су најдиректније повезане са моралним). Право и морал (морал покрива шире подручје друштвеног живота о права). Савест и морал (Савест је субјективан водич човековог моралног понашања).

Медицинска етика подразумева општеприхваћене норме понашања медицинских радника у оквиру своје професије, а лекарска етика је везана за делатност лекара и ближе дефинише правила у односима лекар-пацијент, лекар-медицински радници и лекар-лекар.

Прихваћене етичке норме, као и моралне норме у друштву, су под сталном лупом оцењивања, али и мењања истих. Ово посебно важи за лекарску етику, при чему се доносе различити морални или етички судови. Ове оцене, односно судови се формирају како од околине, тако и од појединца, и оцењују се као: добро-лоше, исправно-неисправно, поштено-непоштено, истинито-лажно, примерено-непримерено и сл.

- Етички принципи и начела у медицини: а) право пацијента на информисаност, б) дијагноза и прогноза болести као медиц. етички проблем, в) индикације за испитиање и лечње као мед. етички проблем, д) експертиза као мед. етички проблем, итд.

Лекарска етика:  а) скромност лекара, б) хуманост лекара (однос према пацијенту, себи и колегама), в) емпатија,  г) јатрогенија,  д) лекарска тајна, ђ) објективност, е) уважавање личности пацијента, ж) хуманост, з) пожртвовање, и). трансфер и контратрансфер.
- деонтологија   је наука о дужности лекара
- Етичке норме су под снажним утицајем важећих моралних норми понашања у друштву. "Човек је креатор, али и креатура друштва" (М. Ненадовић).

Изнео је важност и специфичност медицинске етике у друштву, са посебним освртом на лекарску етику.  Такође је објаснио шта је "погрешан лекарски налаз", а шта "лажни лекарски налаз".

.........................................

<На врх>