20.06.2012.
Превенција малигних обољења у примарној здравственој заштити

Као једно од акредитованих стручних предавања које је организовала лозничка Подружница СЛД, за све здравствене раднике је 19.06.2012. одржано је у сали СЛД у Лозници. Предавање је одржала прим. др Нада Ђурић, епидемиолог. Говорила је о „Превенција малигних обољења у примарној здравственој заштити“, дакле о примарној превенцији и о скринингу или раном откривању малигних обољења.

Примарна превенција малигних болести обухвата све мере које спречавају настанак кацинома. Уопште, овај појам се односи на смањење фактора ризика за настанак малигних болести у општој популацији. На почетку су излистани већина фактора ризика за одређена малигна обољења, а затим мере за спречавање или рано откривање. Постоје два основна облика стратегије у примарној превенцији, а која се базирају на чињеницама да је већи број малигних болести потенцијално превентабилан (могу се спречити). Најпре то је тежња да се смањи број људи који су изложени дејству супстанцијама које повећавају ризик за настанак ових.

Друга је, али не мање важна тежња да се на што већи начин утиче на свест људи да се својим понашањем могу заштитити од настанка рака. Епидемиолошке студије доследно потврђују повезаност навике пушења са раком плућа, грла, усне дупље, једњака, мокраћне бешике, бубрега, панкреаса гуштераче и грлића материце. Утврђена је повезаност пушења са раком желуца, јетре и дебелог црева. Процењује се да је пушење одговорно за 30% укупне смртности од малигних болести и 80-90% смртности од рака плућа.

Навике у исхрани су повезане са настанком преко 30% случајева рака у развијеним земљама. Најчешће су то рак дебелог црева, једњака, дојке, материце и бубрега. Са повећаним ризиком повезују се исхрана богата са: рибом усољеном на кинески начин, афлатоксинима, конзервираним месом, сољу и усољеном храном, као и веома врелим напици и храном. С тога исхрана мора да буде базирана на најмање 5 порција разног воћа и поврћа, махунарки, риба минимум једном недељно, унос целих житарица, коштуњавих производа ораса, бадема. Свакако неопходно је смањити унос масти. Гојазност је повезана са око 10% случајева рака и то посебно рака једњака, дебелог црева, материце, дојке и бубрега.

Поред наведеног неопходно је и избалансирати здрав начин исхране са физичком активношћу. Физичка активност се повезује са раком дебелог црева, дојке и простате с тим да је њен изоловани допринос тешко проценити јер је у великој мери повезана за гојазношћу. Препоручује се умерена физичка активност сваког дана по 30 минута интензитетом који изазива слабо али мерљиво убрзање дисања и пулса. УВ зрачење: дугогодишње излагање УВ зрацима (сунцу или вештачким изворима нпр. соларијум) повезује се са настанком тумора коже. Ипак излагање УВ зрацима у умереном степену не носи са собом ризик од настанка ових тешких болести.

Изнети су и најважнији знаци и симптоми који указују на неки облик малигних обољења који је користан водич за примарну здравствену заштиту. 

Део предавања је био посвећен скрининг програму у нашој земљи, као о обуци за самопреглед дојке. Такође су изнети и епидемиолошки подаци о раширености малогних обољења у свету, Европи и Србији, а такође и подаци за подручје Лознице са упоредном анализом по врстама најчешћих малигнома која је приказана захваљујући подацима др Миленка Врбавца, начелника Онколошког диспанзера.

.........................................

<На врх>