04.09.2012.
Аритмије код деце

У сали за стручне састанке СЛД Лозница, др Мирко Мрђен, педијатар-кардиолог са Дечијег одељења лозничке Опште болнице је одржао акредитовано предавање у организацији СЛД, Подружнице у Лозници на тему „Аритмије код деце – истина и заблуде“. На почетку предавања др Мрђен је истакао да су, насупрот уобичајеном мишљењу, аритмије код деце  веома честа појава. На срећу, више од 2/3 аритмија су потпуно безазлене и не захтевају никакав третман. Ипак, с обзиром да оне изазивају велику забринутост и код родитеља и код деце, неоходно је обавити адекватну дијагностику да би се пружио прави савет и овој деци омогућио нормалан живот као и учешће у спортским активностима.

У наставку предавања скренута је пажња слушаоцима да је широко распрострањена заблуда да свако дете које има аритмију треба да буде упућено код дечјег кардиолога. Др Мрђен је поменуо неколико потпуно безазлених безазлене аритмије у које спадају: респираторна аритмија, „лутајући“ атријални водич, синоатријални блок без значајних пауза, изоловани (интермитентни) атриовентрикуларни блок  II степена, појединачне суправентрикуларне екстрасистоле. На слајдовима су приказани конкретни примери ЕКГ записа из праксе.
Посебна пажња је усмерена на екстрасистоле пореклом из комора (вентрикуларне екстрасистололе) које су дуго изазивале бојазан и код лекара и код пацијената.

Сматрало се да су оне увек знак органског обољења срца, међутим, испитивања су показала да су вентрикуларне екстрасистолепотпуно безалена појава ако је дете без тегоба ако не постоји структурно оштећење срца (нормалан ехокардиографскиналаз), ако се eкстрасистоле губе у напору (тј. ако је нормалан налаз на тесту физичког оптерећења), ако на 24- часовном Холтер ЕКГ запису нема појаве вентрикуларне тахикардије.

Др Мрђен је нагласио да ову децу ипак треба упутити дечјем кардиологу. Такође, битно је да се ови пацијенти а могу се безбедно бавити такмичарским спортом уз редовне кардиолошке контроле сваких 6 месеци. У даљем току предавања било је речи о убрзаном раду срца тј.тахикардији која је честа код деце, али  разлози за њен настанак претежно нису кардиогеног порекла.  Њихов најчешћи  узрок су повишена телесна температура, страх, емоционална узбуђеност а ређе обољења штитасте жлезде. Преткоморска (суправентрикуларна) тахикардија није увек знак болести срца. Кључан анамнестички податак је да ли дете има тегобе као и објективни физикални налаз.Ако постоји хемодинамска угрожености, онда се приступа агресивној медикаментозној терапији и/или примени DC шока.Тахикардија са широким QRS комплексима је у око 90% случајева пореклом из комора. Ипак, др Мрђен истиче да ова тахикардија не мора да се лечи ако је ниже фреквенце и траје краће од 30 секунди, јер таква тахикардија није опасност за изненадну смрт детета. Када је реч о успореном раду срца или брадикардији битно је истаћи да није свака брадикардија опасна нити захтева хитно испитивање. Међутим, брадикардија праћена симптомима захтева брзукардиолошку обраду детета и могућу хитну уградњу пејсмејкера.

На крају предавања, др Мрђен је упозорио да некада за дијагнозу неких опасних аритмија стандардни ЕКГ није довољан, већ је потребан 24 часовно Холтер ЕКГ испитивање. Такође, неке аритмије, нпрнапором индукована вентрикуларна тахикардија се могу само открити тестом физичког оптерећења (ЕРГО тест).

.........................................

<На врх>