03.10.2013.
Мобинг – како га доказати?

Иако је ово била по трећи пут прича о мобингу у последње четири године, али са новим акцентом, опет је изазвала пажњу запослених у Дому здравља и Општој болници. Сада је прим. др Нада Ђурић истакла како је тешко доказати мобинг иако закон о заштити од мобинга постоји и да треба водити рачуна о бројним детаљима, комуникација пред сведоцима, бележење, снимање...

Мобинг је облик екстремно негативних социјалних интеракција на радном месту који производи негативни стрес. Суштина мобинга је психолошки терор или шиканирање у пословном животу која је у ствари непријатељска и неетичка комуникација усмерена на систематичан начин, од стране једног или више појединаца, углавном према једном појединцу, који је због тога стављен у позицију у којој је беспомоћан и у немогућности да се одбрани и држан у тој ситуацији помоћу сталних малтретирајућих активности.

Оне се одвијају с високом учесталошћу (нпр. најмање једном недељно) и у дужем раздобљу (нпр. најмање 6 месеци). Послодавац је дужан да запосленог, пре ступања на рад, писменим путем обавести о забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са забраном злостављања, у складу са овим законом. Послодавац је дужан да, у циљу препознавања, превенције и спречавања злостављања, спроводи мере обавештавања и оспособљавања запослених и њихових представника да препознају узроке, облике и последице вршења злостављања.

Закон о спречавању злостављања на раду (мобингу) који санкционише последице агресивног понашање појединаца у предузећима и установама, усвојен је на седници Скупштине Србије 26. маја 2010. године, а почео је да се примењује 4. септембра 2010. године доношењем Правилника о понашању послодаваца и запослених. Надзор над спровођењем овог закона код послодавца врши инспекција рада, односно управна инспекција.

ПРАВИЛНИК О ПРАВИЛИМА ПОНАШАЊА ПОСЛОДАВАЦА И ЗАПОСЛЕНИХ У ВЕЗИ СА ПРЕВЕНЦИЈОМ И ЗАШТИТОМ ОД ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ ("Сл. гласник РС", бр. 62/2010). Овим правилником прописују се правила понашања послодаваца и запослених, односно других радно-ангажованих лица (у даљем тексту: запослени) у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду и у вези са радом, односно, од сексуалног узнемиравања. Право на подношење захтева за заштиту од злостављања код послодавца застарева у року од 6 месеци од дана када је злостављање учињено. Покретање поступка за заштиту од злостављања код послодавца (Члан 13.) - односно, поступак МЕДИЈАЦИЈЕ! Ако се за злостављање не терети одговорно лице у правном лицу (“директор/начелник”), односно послодавац са својством физичког лица (“газда”), запослени који сматра да је изложен злостављању подноси образложени захтев за покретање поступка за заштиту од злостављања непосредно том лицу. Захтев из става 1. овог члана може поднети и представник синдиката, лице надлежно за послове безбедности и здравља на раду, представник запослених за безбедност и здравље на раду или одбор за безбедност и здравље на раду, уз писмену сагласност запосленог који сматра да је изложен злостављању. Право да поднесе тужбу против послодавца због злостављања на раду или у вези са радом има и запослени који није задовољан исходом поступка заштите од злостављања код послодавца, у року од 15 дана од дана достављања обавештења, односно одлуке из члана 20. ст. 2. и 3. и члана 23. овог Закона. Током предавања је дат детаљан опис даљег поступка.

.........................................

<На врх>