10.10.2013.
Превенција кардиореспираторних застоја код деце

Срчани застој код деце подразумева престанак срчане радње и најчешће је удружен са претходним или истовременим изостанком дисајних покрета. У дечјем узрасту ретко настаје изненада. Обично му претходе респираторни и/или циркулаторни поремећаји са прогресијом респираторне-циркулаторне инсуфицијенције изјавио је др Мирко Мрђен, педијатар – кардиолог са Дечијег одељења лозничке Опште болнице на акредитованом стручном састанку у сали СЛД у Лозници, 10.10.2013.године који је испратила и локална ТВ Лотел.

Циркулаторни поремећаји доводе до хипоксије и ацидозе, што коначно узрокује оштећење миокарда и срчани застој. Процењује се да је инциденца срчаног застоја 1: 50 000 а више од 50% деце је млађе од 1 године. Најчешћи узрок његовог настанка су обољења респираторног система, повреде, инфекције (сепса), а ређи дијареја, анафилакса, опекотине и сл. Од суштинског значаја је препознавање „тешко оболелог“ детета са раним знацима респираторних или кардиоциркулаторних поремећаја да би се спровели хитни терапијски поступци, првенствено оксигенација, вентилација и потпора циркулације. Клинички преглед и процена функције респираторног и кардио-васкуларног система морају да буду спроведени брзо, за 30 секунди-1 минут. Преглед и и ургентна терапија се спроводе по англоамеричком принципу АВСD (А-дисајни путеви, В-дисање, С-циркулација, D-дисфункција ЦНС).

Пролазност дисајних путева се процењује по принципу „гледај, слушај, осети!“- уочити да ли постоје стридор или визинг. Проценити да ли постоје тахипнеја, употреба помоћне дисајне мускулатуре, експираторно јечање, лепршање ноздрва као и какав је орјентациони аускултаторни налаз. Проценти какав је учинак поремећаја дисања на срчану фреквенцу, боју коже (цијаноза, бледило), ментални статус (свест, понашање). Урадити пулсну оксиметрију. Проценити циркулацију на основу срчане фреквенце, пуњења пулса, капиларног пуњења и крвног притиска.

Потребно је проценити дејство неадекватне циркулације на друге органе (нпр. ацидотично убрзано дисање, нпр. ливидна и  хладна кожа, поремећај свести и понашања, смањена диуреза). Треба трагати за знацима срчане инсуфицијенције (хепато-мегалија, галопни ритам, крепитације на плућима итд.). Процена дисфункције ЦНС се обавља уочавањем евентуалног присуства поремећаја свести и понашања (Глазгов кома скала), величине и реактивности зеница, тонуса, положаја детета и сл.

Реанимација поремећаја дисања се обавља применом кисеоника, вентилацијом балоном преко маске и ендотрахеалном интубацијом ако постоји потреба за тим. Реанимација поремећаја циркулације се спроводи применом кисеоника, хитним успостављањем венске линије са применом инфузије или болуса колоида и кристалоида, а у случају срчаног застоја применом базичне кардиопулмоналне реанимације. Реанимација поремећаја ЦНС се спроводи применом кисеоника, ендотрахеалном интубацијом ако је Глазгов кома скала испод 8, корекцијом метаболичких поремећаја (нпр. хипогликемије) и по потреби антиконвулзивном терапијом. Након спровођења ових хитних мера безбедно транспортовати дете у болничку установу ради даљег збрињавања.

Ово интересантно и веома сликовито стручно предавање пратила је група веома заинтересованих лекара и мања група здравствених радника.

.........................................

<На врх>