07.11.2013.
Clostridium difficile енетероколитиси

У организацаји лозничке Подружнице СЛД дана 7.11.2013. одржано је једно у низу стручних предавања у Лозници, које је изазвало велико занимање слушалаца. Била је то поновна прича о Clostridiumdifficile, али сада о ентероколитисима. Предавач је био др Бранко Мрђен, лознички инфектолог са завидним искуством у лечењу ове инфекције.

Clostridiumdifficile је анаеробни спорулишући микроорганизам који се налази широко распрострањен у природи. За разлику од осталих анаероба може се преносити директно са особе на особу, при чему је ризик од оваквог преноса посебно изражен у болничким условима, међу особама које примају антибиотике и када постоји нозокомијални извор инфекције. Ова бактерија изазива запаљење слузнице црева које се манифестује појавом веома слузавих столица и стварањем псеудомембрана на површини слузнице захваћеног дела црева. Може се захватити део танког црева (псеудомембранозни ентеритис), истовремено танко и дебело црево (псеудомембранозни ентероколитис)  али се најчешће манифестује као псеудомембранозни колитис.

Cl. difficile продукује две врсте токсина, токсин А који има својства ентеротоксина и токсин Б који има цитопатогена својства. Уочено је да од псеудомембранозног колитиса готово искључиво оболевају претходно здраве особе са податком о скорашњој употреби антибиотика, најчешће клиндамицина, цефалоспорина и ципрофлоксацина. Такође су описани случајеви и после употребе цитостатика, посебно метотрексата.

У клиничкој слици доминирају: учестале воденасто-слузаве столице, повремено са сукрвицом, малаксалост, болови у трбуху различитог интензитета, ређе повишена температура. Проливи су дуготрајни и не показују тенденцију спонтаног смиривања. Најтеже компликације су појава токсичног мегаколона и перфорације, са последичним перитонитисом и високим процентом смртности.

Дијагноза се рутински поставља доказивањем присуства токсина бактерије у столици, уз анамнестичке податке о претходној употреби антибиотика и последичној појави дијареје.

Терапија се састоји у надокнади течности и електролита уз примену препарата метронидазола или ванкомицина орално, уз обавезну изолацију пацијента и обуставу примене претходне антибиотске терапије.

Превенција обољења је рационална и строго индикована употреба антибиотика, беспрекорна хигијена болничких просторија и особља, промена рукавица после рада са сваким болесником као и превентивна употреба пробиотских препарата уколико је индикована употреба антибиотика у високим дозама.

.........................................

<На врх>