ОБ Лозница   •    ДЗ Лозница  •    ДЗ Крупањ   •    ДЗ Љубовија    •    ДЗ Мали Зворник   •    СБ Бања Ковиљача    •    Мапа сајта   •    Контакт
 
   Вести
 Актуелности
 Вести из СЛД
 Архива вести
 Континуирана медиц. едук.

 

 

  Вести
.........................................

25.12.2013.
Рано откривање и праћење Хепатитисa Б

Хепатитис „Б“ вирус ( ХБВ) je DNK вирус и припада породици Hepadnavirusa. Хумани ХБВ има бар 10 генотипова, од А до Ј. Хепатитис „Б“ вирусна инфекција је глобални здравствени проблем изјавио је др Бранко Мрђен, лознички инфектолог, 29.децембра 2013.г. у сали за едукацију СЛД Лозница пред колегама из лозничке Подружнице. Сматра се да је код око 400 милиона људи присутна хронична инфекција овим вирусом. Претпоставља се да ће се у приближно код 15-40% болесника са хроничном ХБВ инфекцијом развити цироза јетре, хронична хепатоцелуларна инсуфицијенција и/или хепатоцелуларни карцином ( ХЦЦ)  Хронична  хепатитис „Б“ инфекција подразумева присуство детектибилног HBsAg у крви дуже од 6 месеци, са или без клиничких и патохистолошких знакова болести. Хронични хепатитис „Б“ је хронична некро-инфламаторна болест јетре узрокована перзистентном ХБВ инфекцијом.

Доктор Мрђен каже да је ХБВ присутан у крви, пљувачки, семеној течности, вагиналном секрету, менструалној крви, а у знатно нижим концентрцијама у зноју, млеку дојиље, сузама и урину инфициране особе. Вирус је веома отпоран у спољашној средини и лако се преноси путем контакта са инфицираним телесним течностима. Трансмисија се остварује сексуалним, парентералним, нозокомијалним и вертикалим путем, тј. са мајка на дете приликом порођаја. Код 20-30% инфицираних нема познатих епидемиолошких ризика за ХБВ инфекцију. Око 60% инфекција се остварује у узрасту од 15 до 35 година.

У основи патогенезе болести је имунолошки одговор организма на присуство ХБВ, јер вирус нема директно цитопатогено дејство на ћелије јетре. Клиничка слика хроничне ХБВ инфекције је разнолика и креће се од неактивног ноилаштва вируса, до прогресивног хриничног хепатитиса, који може да евалуира до цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома.

Дијагноза хроничне ХБВ инфекције се поставља на основу епидемиолошких података, клиничке слике, лабораторијских и вирусолошких анализа као и биопсијом јетре. Неоходне су биохемијске и ултразвучне анализе, по потреби и ЦТ налаз абдомена. Вирусолошке анализе подразумевају присуство HBsAg у крви дуже од 6 месеци, присуство  HBV DNA у серуму утрђено PCR методом.  Код хроничног хепатитиса “Б“ биопсијом јетре се утврђује умерена или изражена некроинфламација.

Потребна је редовна контрола биохемијских и хематолошких параметара код пацијената, као и ултразвучна контрола, да би се благовремено увела одговарајућа терапија и превенирале или откриле компликације.

Терапијске могућности обухватају примену антивирусних и имуномодулаторних лекова. Превентивне мере могу бити опште и специфичне. Опште мере обухватају адекватну стерилизацију медицинских инструмената, правилну и редовну употребу препарата за дезинфекцију радних површина, као и употребу зашитиних рукавица за једнократну употребу приликом рада са потенцијално инфицираним материјалом. Специфичне мере обухватају вакцинацију све новоређенчади у првим данима живота, свих здравствених радника, а може се применити и постекспозициона профилакса.

 

.........................................

<На врх>

 

 
 
Подружница Лозница Српског лекарског друштва       •      15300 Лозница      •      Болничка 65      •      015/877-378      •      podruznicaloznicasld@gmail.com