06.02.2014.
Запаљенски процеси носа
и параназалних шупљина

О синузитисима је колегама говорила др Љиљана Тешић Видовић, оториноларинголог лозничке Опште болнице, кроз организовану КМЕ у оквиру активности лозничке Подружнице СЛД. Синуситис представља запаљенски процес слузнице параназалних синуса. Најчешће су захваћени максиларни и етмоидални,а ређе фронтални и сфеноидални синуси.Узрочници су најчешће: вируси, бактерије, гљивице. Алергијске реакције као и траума могу бити узрок упале.

Када је реч о клиничкој слици др Љиљана Тешић Видовић је нагласила да су код акутног синуситиса симптоми бол и притисак у пределу захваћеног синуса, назална обструкција и избацивање густог жутог или зеленог секрета. Код хроничног синуситиса симптоми су: упорна запушеност носа, поремећај мириса, дисфункција аудитивних туба, знаци хроничног фарингитиса и ларингитиса и дуготрајан надражајни кашаљ. Често је присутна главобоља у јутарњим сатима. Може доћи и до интоксикације са појавом анорексије и малаксалости. Код деце је најчешћи атипични(окултни,латентни) синузитис, који је праћен: редукованом назалном проходности и јавља се дисање на уста. Јавља се назална секреција, кашаљ и ноћу и дању. Јутарњи и безболни отоци капака који се повлаче у току дана, а јавља се фетидан задах.

Код синузитиса јсе јављају компликације егзокранијалне: орбиталне, остеомијелитис костију лица и лобање,  обољења респираторног система и полипи носа и синуса.

Ендокранијалне компликације могу бити менингитис, епидурални апсцес, субдурални апсцес, церебрални апсцес и тромбофлебитис кавернозног венског синуса.

Најважнији су у дијагностици анамнеза и клинички преглед уз процену локалног и општег стања. Затим је потребно и корисно урадити ендоскопију носа и параназалних синуса. Методе просветљавања синуса су ултрасонографија, радиографија синуаса, ЦТ и МР.

Затим је потребно урадити микробиолошки преглед секрета, алерголошке пробе, рутинске хематолошке и биохемијске анализе крви.

Конзервативно лечење обухвата: медикаментну терапију (антимикробна, антиалергијска, вазоконстрикторна и кортикостероидна), аспирација секрета и мере за превенцију синузита.

Хируршко лечење обухвата методекласичне и методе ендоскопске хирургије.

Класичне операције су усмерене на сам синус и имају за циљ да обезбеде слободну и трајну дренажу синуса, или да доведу до облитерације синуса.

Ендоскопска хирургија се узводи ендоназалним путем под контролом ендоскопа. Најчешће се изводи код хроничног етмоидитиса и хроничног максиларног синузитиса.

Операције синуса а нарочито задњег етмоида и сфеноида, спадају у најопасније операције у људском организму без обзира на технику којом се раде јер су скопчане са озбиљним и по живот опасним компликацијама нагласила је др Љиљана Тешић Видовић.

.........................................

<На врх>