20.02.2014.
Облици комуникације
у здравственој установи

О облицима комуникације у здравству говорила је пи ар Дома здравља Валентина Петровић, иначе дипломирани биолог.  Циљ овог стручног излагања је промовисање правила комуникације у здравственој установи, врсте и средства пословне комуникације, указивање на бројне облике комуникације: формалне и неформалне, писане и усмене, вербалне и невербалне, вертикалне, хоризонталне, дијагоналне и указивање на значај поштовања правила конуникације у здравственој установи. Такође је Валентина истакла значај тимског рада и поштовања тајности података.

Комуникација у установи може бити: вертикална, хоризонтална, дијагонална.

Вертикална комуникација се одвија дуж вертикалне осе организације односно између запослених на вишим и нижим хијерархијским нивоима.

Вертикална силазна комуникација је комуникација од врха на доле како би се послала порука запосленима који се налазе хијерарахијски испод, организовањем састанка који кратко трају за информисање тима (15-20 мин).

Верикална узлазна комуникација је одоздо на горе и односи се на систематске методе које помажу запосленима да пренесу своја гледишта и идеје руководству.

Хоризонтална комуникација подразумева проток информација преко целе организације (то су информације између људи на истим радним задацима). Претежно су то информације између људи на истим радним задацима, или између радних тимова који су повезани процесом, а најчешће - између служби, одсека и одељења.

Дијагонална комуникација је када се путем задатака повеже више нивоа. Поред ових облика комуникације постоје интраперсонална, интерперсонална и масовна комуникација.
Веома је важно знати линије комуникације, када се која користи и поштовати их.

Тимски рад и односи у здравству, понашање појединаца у групама нешто је више од укупног скупа појединаца који делују на самосталан начин. Када су појединци у групама, понашају се другачије него када су сами. Веома је важно дефинисати значење појма група.

Група се дефинише као два или више интерактивна и међусобно зависна појединца која су се удружила како би постигла одређене циљеве. 1979. Обозов дефинише: "Ако говоримо о групи људи, онда је то укупност људи повезаних заједничким циљем чијим остваривањем могу бити задовољене индивидуалне потребе њених чланова".

Тим је мања група људи који имају заједнички циљ чије је постизање могуће међусобним употпуњавањем вештина и искустава његових чланова.

Тим карактерише већа комуникација него групу. Наиме, у тиму се више уважавају мишљења свих чланова док је у групи вођа доминантан и о њему зависи колико ће се уважити мишљење чланова групе. Тим осим циља мора имати јасну и сврху постојања а чланови тима у остварењу циља међусобно тесно сарађују и у својим задацима се допуњују.

У здравству, тимски рад је једини могући начин рада. С обзиром да рад у здравственој заштити становништва постаје све комплекснији за стручно решавање здравствених проблема потребно је стручно знање и искуство лекара различитих специјалности, медицинских сестара, техничара, али и здравствених сарадника - социјалних радника, социолога, психолога, фармацеута, биолога.

Веома важна карактеристика тимског рада је начин на који се доносе одлуке. У здравству доминира тимски рад хијерархијског типа у којем одлуке доноси вођа тима, а остали му помажу.

.........................................

<На врх>