27.03.2014.
Контрола карцинома грлића материце

Тему о контроли карцинома грлића материце презентовао је колегама др Зоран Николић, гинеколог Дома здравља у Лозници у оквиру КМЕ. Цервикални карцином је трећи поучесталостималигни тумор у свету и са више од пола милиона нових случајева сваке године, чини 8.8% свих случајева рака у жена.

Већина случајева рака грлића материце (око 80%) открива се у мање развијеним регионима света, где је просечна стандардизована стопа инциденције 17.7 на 100,000 жена, што је скоро двоструко више него у развијенијим регионима где она износи 9.1 на 100 000 жена.

Др Николић је изнео податке у Србији,где је рак грлића материце, после карцинома дојке, на другом месту. Рак грлића материце развија се кроз низ промена епитела које се називају цервикалним интраепителним неоплазијама (ЦИН). За ове промене у прошлости је коришћена терминологија дисплазија/карцином ин ситу. После увођења Bethesda цитолошке класификације, ЦИН се сврставају у једну од група Сквамозних интраепителних лезија- СИЛ.

Инфекција Хуманим папилома вирусом (ХПВ) је најважнији фактор ризика и неопходан услов за настанак рака грлића материце. До данас је идентификовано више од 120 типова Хуманих папилома вируса. Период инкубације креће се од неколико недеља до више месеци. Верује се да вирус примарно инфицира или базалне ћелије или примитивне ћелије незрелог плочасто-слојевитог епитела, које личе на базалне ћелије, улазећи у слузокожу или кожу кроз микроабразије настале у току полног односа. ХПВ вирус је толико распрострањен да је већина одраслих (око 70% људи) некада у свом животу имала ХПВ инфекцију. Примарна инфекција ХПВ вирусом обично не даје никакве симптоме и већина људи створи антитела, а да није ни свесна да је била заражена. Дуг латентни период између иницијалне изложености ХПВ и развоја рака грлића материце, као и чињеница да само мали број жена изложених ХПВ инфекцији заиста и добије канцер, указује да, иако неопходна, ХПВ инфекција није довољна за настанак рака грлића материце. Да би ХПВ инфекцијадовела до настанка рака грлића материце, она мора перзистирати, за шта су неопходни и други фактори од којих су најважнији: пушење, дуготрајна примена оралних контрацептива, имуносупресију (ХИВ, стања после транс-плантације органа), начин живота (лоши социо-економски услови)и генетски фактори.

Жене које имају повишен ризик за настанак рака грлића материце: сексуална активност започета у раној младости (пре 16. године), бројни сексуални партнери, односи са мушкарцем који има ХПВ инфекцију, анамнеза сексуално преносивих болести или гениталних брадавица,  пушачи или бивши пушачи, одсуство нормалног имуног одговора (све ХИВ позитивне жене, жене које су ималетрансплантацију органа или које из различитих разлога примају имуносупресиве), дуготрајно узимање оралних контрацептива, жене које су раније лечене због ЦИН 2 и ЦИН 3, жене које не одлазе редовно на контроле, жене којима претходно није редовно рађен Папаниколау тест (ПАП тест).

Пошто се рак грлића материце неће развити у одсуству високоризичног ХПВ, вакцина која спречава ХПВ инфекцију због чега може представљати и заштиту од настанка рака грлића материце. Превенција је вакцина, а 2 вакцине су данас доступне, штите од типа 16 и 18, који узрокују 2/3 рака грлића и бројне случајеве абнормалних ћелија због чијег је присуства абнормалан и ПАПА брис. Једна од вакцина такође штити од инфекције са ХПВ типовима 6 и 11 који узрокују већину гениталних брадавица. Ове вакцине не штите од свих типова ХПВ који могу довести до настанка рака грлића материце, па скрининг програм остаје главно средство у заштити од рака узрокованог другим ХПВ типовима.  

.........................................

<На врх>