10.04.2014.
Полно преносиве инфекције

Полно преносиве инфекције представљају групу обољења која су различита по начину испољавања, току болести и прогнози, а са заједничком особином да се преносе путем сексуалног контакта. Ово је била тема о којој је говорила прим др Нада Ђурић, епидемиолог ДЗ Лозница својим колегама у оквиру КМЕ који организује Подружница Лозница СЛД.

Докторка Нада је изјавила да ова обољења за последицу могу да имају дугорочне, често трајне поремећаје здравља, а најважнија је оштећење и губитак репродуктивне функције, рађање деце с аномалијама или инфекцијама, а у случају неких полно преносивих инфекција (инфекције ХИВ-ом и вирусом хепатитиса Ц) и смртни исход инфициране особе.

Жене су у посебном ризику за развој полно преносивих инфекција. То је резултат њихове веће осетљивости и склоности настанку ових обољења, која је условљена биолошким особинама женског репродуктивног система, али и бројним социјалним чиниоцима (неравноправан положај у друштву, изложеност различитим облицима злостављања). Код жена су озбиљније и последице полно преносивих инфекција, јер обухватају инфекцију органа мале карлице, стерилитет, ванматеричну трудноћу и повећање ризика за развој малигних процеса репродуктивних органа. Значају овог проблема доприноси велики ризик од преношења полно преносивих инфекција са инфициране труднице на плод.

Полно преносиве инфекције су нарочито честе код младих људи. То је условљено њиховим слободнијим полним понашањем, нередовном употребом кондома, као и бројним другим детерминантама (физиолошка обележја и здравствене навике индивидуе, бројни чиниоци социокултурног окружења). Учесталост полно преносивих инфекција је највиша код сексуално активних адолесцената, што се објашњава незавршеним процесима њиховог телесног и психосоцијалног сазревања.

Према подацима Светске здравствене организације, млади узраста до 24 године чине око 60% од укупног броја оболелих од полно преносивих инфекција у свету и 50% особа са инфекцијом ХИВ. Бржем ширењу ових обољења код младих у многим земљама доприноси и неприлагођеност система здравствене заштите потребама младих, због чега се они нерадо обраћају лекару, одлажући посету и лечење више дана, недеља и месеци од појаве првих тегоба.

Полно преносиве инфекције могу да настану на више начина. Најчешћи је сексуални однос (вагинални, орални, анални). Неке полно преносиве инфекције, попут инфекције ХИВ, хепатитиса Б и Ц, могу да се пренесу крвљу и крвним продуктима (првенствено употребом игала и шприцева које је користила инфицирана особа, ретко трансфузијом крви). Бројне полнопреносиве инфекције (сифилис, гонореја, инфекција гениталним хламидијама, генитални херпес, инфекција ХИВ) преносе се током трудноће и порођаја, а инфекција ХИВ и дојењем.

Прим. др Нада Ђурић је истакла да рано ступање у сексуалне односе, мењање сексуалних партнера, нередовно коришћење заштите, дуг сексуални живот пре ступања у брак и жеље за репродукцијом, најчешће има за последицу стерилитет. Препорука је двојна заштита младих који имају редовне сексуалне односе, девојка хормонске таблете а момак кондом.

.........................................

<На врх>