ОБ Лозница   •    ДЗ Лозница  •    ДЗ Крупањ   •    ДЗ Љубовија    •    ДЗ Мали Зворник   •    СБ Бања Ковиљача    •    Мапа сајта   •    Контакт
 
   Вести
 Актуелности
 Вести из СЛД
 Архива вести
 Континуирана медиц. едук.

 

 

  Вести
.........................................

17.04.2014.
Инфективна обољења јетре

Др Бранко Мрђен, инфектолог Опште болнице у Лозници, је 17. априла 2014. одржао стручно акредитовано предавање за све запослене у здравству на тему бројних инфективних обољења јетре, са нгласком на дијагностику и лечење.

Под хепатитисом се подразумева запаљење јетре које се манифестује некрозом јетре и карактеристичним биохемијским променама у серуму. Акутни хепатитис је запаљење јетре са повишеном активношћу серумских трансаминаза више од десет пута од нормалних вредности. Под хроничним хепататитисом се подразумева запаљење јетре са повишеном активношћу серумских транаминаза које траје дуже од шест месеци.

Од инфективних узрочника запаљења јетре најчешћи су вируси. Постоје примарно хепатотрпни вируси где спадају вирус хепатитиса А, хепатитиса Б, хепатитиса Ц, хепатитиса Д, хепатитиса Е и хепатитиса Г. У новије време описан је и ТТ вирус чији клинички значај још увек није прецизно утврђен. Поред ових, примарно хепатотропних вируса постоје и други вируси који могу да изазову хепатитис (Epstein –Bar вирус, Cytomegalovirus, Herpes simplex вирус, вируси хеморагијских грозница и др.)  али њима хепатитис није главна клиничка манифестација. Хепатитисе могу изазвати и други инфективни узрочници али ређе. То су бактерије (Leptospira, Borelia burgdorferi, Brucella...), и паразити (Т.gondii).

Акутно запаљење јетре могу изазвати и неинфективни узрочници али доста ређе. Ту спадају алкохол, дроге, отровне печурке, многобројни лекови, разне хемикалије, као  и аутоимуни процеси.

Акутни вирусни хепатитиси се најчешће клинички манифестују појавом жутице  (иктерус), који се не јавља у свих болесника (аниктерични, асимптомастки и субклинички облици).  Редак је фулминантни облик болести који је најчешће праћен леталним исходом. Вируси хепатитиса А и Е не дају перзистентну виремију нити хроничне болести јетре, за разлику од осталих примарно хепатотропних вируса, који се преносе парентералним путем и узрочници су перзистентне виремије и хроничних болести јетре.

Хронични вирусни хепатитиси најчешће теку супклинички или се ради о благој и некарактеристичној клиничкој слици болести. Откривају се најчешће случајно. Вирусни хепатитиси су одговорни за смрт 1-2  милиона људи годишње у свету.

Дијагноза инфективних обољења јетре се поставља на основу клиничке слике, епидемиолошких података, физикалног налаза, лабораторијских и других анализа. Клиничка слика може бити веома неспецифична, физикални налаз оскудан, а епиде-миолошки подаци непоуздани или непознати. У лабораторијским анализама, најважније су биохемијске и микробиолошке анализе. У биохемијским анализама уочавају се најчешће повишена активност серумских трансаминаза, повишена вредност билирубина, GGT итд. У микробиолошким анализама најважније су вирусолошке анализе, али и бактериолошке и паразитолошке. Од других анализа ради се ултразвучна дијагностика абдомена, по потреби и биопсија јетре са патохистолошком анализом јетриног ткива.

Терапијски приступ, по речима др Мрђена, подразумева примену каузалне, супортивне и симптоматске терапије. Код хроничних обољења јетре потребне су редовне лабораторијске и ултразвучне контроле, ради превенције компликација и благовременог увођења доступне каузалне терапије.


 

 

.........................................

<На врх>

 

 
 
Подружница Лозница Српског лекарског друштва       •      15300 Лозница      •      Болничка 65      •      015/877-378      •      podruznicaloznicasld@gmail.com