24.04.2014.
Фебрилне конвулзије

Дечије фебрилне конвулзије представљају посебну рекцију централни нервни систем (ЦНС) на повишену телесну температуру у току инфекција које примарно не захватају ЦНС. То је била тема коју је 24. априла 2014. презентовала др Милена Филиповић, педијатар лозничког Дома здравља у оквиру КМЕ Подружнице СЛД Лозница.

Најчешће се конвулзије јављају у узрасту од 3 месеца до 6 година и представљају пролазни феномен. Етиологија је још увек непозната али се чешће јављају код предиспонираних. Генетски фактори играју значајну улогу. Наслеђивање је, верује се, аутозомно доминантно или полигенетско.

Фебрилне конвулзије се јављају за време изненадног, брзог пораста телесне температуре. Температура је у већини случајева 38,5 – 39,5°C. Типична клиничка слика генерализованог напада: краког је трајања, и генерализоване (тоничко-клоничне 85%, клоничне 10% и атоничне 5%). Клинички опоравак је брз и потпун. Јављају се у узрасту од 6 месеци до 4 године. Напад траје пар минута, најдуже до 20 мин. Неуролошки статус је после напада уредан,  а породична анамнеза обично није оптерећена.  Такође је значајно да је неуролошки статус пре напада уредан. ЕЕГ: постиктално налаз уредан. Клиничка слика је веома драматична и фрустрирајућа за сваког родитеља.

Најчешће се ФК испољавају као тзв. генерализовани или велики напади у којима дете окрене и фиксира очне јабучице у једну страну, изгуби свест и трза са сва четири екстремитета, најчешће уз кркљање и плавило око усана. У таквим нападима честе су дуже паузе у којима дете не дише (тзв. апноје) које наводе паничне и уплашене родитеље на помисао да дете умире. Ређе се фебрилне конвулзије испољавају као тзв. жаришни или парцијални напади у којима се трзање јавља на екстремитетима само једне стране тела или само на појединим екстремитетима. После таквих атака понекад се јављају и пролазне парализе екстремитета (тзв. Тодова парализа). Рецидиви се јављају код 30 - 40% деце. Дијагноза се поставља тако што се  узме: анамнеза, детаљан неуропедијатријски преглед, лабораторијске анализе, лумбална пункција (код сумње на инфекцију ЦНС), ЕЕГ.

Докторка Милена Филиповић сматра да лечење треба започети одмах: у нападу дете треба положити на бок или пажљиво на трбух да не дође до западања језика. Није потребно насилно отварати уста, како из страха родитељи често раде, плашећи се да ће доћи до гушења. Треба предузети све расположиве мере за снижавање температуре. Лек избора за заустављање конвулзија је диазепам, интравенозно, полако 0,2 мг/кг. Уколико је то отежано тада се даје клизма. Може се дати и фенобарбитон интрамускуларно. Осим наведене симптоматске терапије, свакако треба спровести и антипиретске мере, потребну рехидрацију, лечење основне болести која је узроковала фебрилно стање. Профилактичка терапија усмерена је како би се спречили нови напади и даје се у неколико варијанти, углавном код појаве атипичних ФК. Интермитентна профилакса се спроводи у фазама фебрилности преко 38,5°Ц. Континуирана профилакса се спроводи свакодневном применом антиепилептика.

.........................................

<На врх>