18.12.2014.
Срчана обољења и тегобе код деце-истина и заблуде

За разлику од одраслих, срчана обољења код деце су много ређа, каже др Мирко Мрђен, педијатар-кардиолог у последњем предавању у оквиру КМЕ у организацији Подружнице Лозница СЛД. Деца веома често имају тегобе које би могле да укажу на постојање срчаног обољења. Ове тегобе су углавном безазлене али изазивају страх и забринутост код деце и родитеља. Бол у грудима је чест код деце, али је, углавном, коштаномиошићног порекла (косто-хондритис, миалгија, болови раста).

Некада је бол у грудима знак плућног обољења (астма, пнеумонија, пнеумоторакс). Тегобе могу бити психогене или гастроинтести налне природе (гастритис или гастроезофагеални рефлукс). Безазлени бол у грудима се карактерише добрим општим стањем детета, бол је локализован у левој или десној половини грудног коша, у вуду је краткотрајних пробадања, не ремети физичку активност детета. Бол иза грудне кости који се јавља у физичком напору или бол праћен лошим општим стањем детета, фебрилношћу, синкопама захтева хитну кардиолошку евалуацију да би се искључила озбиљна срчана обољења (миокардитис, перикардитис, срчане мане).

Вртоглавице, несвестице и кризе свести су честа стања због којих се дете упућује дечјем кардиологу. На срећу, углавном су то безазлене вазовагалне синкопе услед наглог устајања из кревета, болних сензација, а понекад су у питањунеуролошка или ОРЛ обољења. Права вазовагална синкопа се карактерише кратким и брзим падом детета које се брзо и потпуно опорави. Пресинкопе и синкопе које се јављају у напору захтевају кардиолошку обраду детета јер могу да укажу да структурна обољења срца (нпр. хипертрофичну кардиомиопатију, аритмогену дисплазију десне коморе), малигне аритмије или тзв. каналопатије (синдром продуженог QT или Бругада синдром). деца релативно често осећају „прескоке“ или убрзан рад срца.

Др Мирко још истиче да је респираторна аритмија физиолошка специфичност детета, а појединачне супра-вентрикуларне аритмије су потпуно бенигне и не захтевају даље праћење детета. Вентрикуларне екстрасистоле су безазлене ако дете нема тегобе, ако ултразвучним прегледом нису пронађена структурна обољења срца и ако се губе у напору. Препоручује се 24 часовни Холтер ЕКГ преглед као и тест физичког оптерећења (ЕРГО тест).

Осећај убрзаног рада срца (палпитације) веома забрињава децу и њихове родитеље. Углавном се ради о безазленој тегоби. Међутим, палпитације праћене знаковима малог ударног волумена (поремећајем свести, тахипнејом, бледом и  знојем орошеном кожом, слабо палпабилним периферним пулсевима, ниским или немерљивим крвним притиском) могу да укажу на постојање малигне аритмије, нпр. напором изазване вентрикуларне тахикардије. Успорен рад срца (брадикардија) је физиолошко стање код утренираних спортиста а честа је код особа са повишеним тонусом вагалног нерва. брадикардије праћене пресинкопама и синкопама захтевају кардиолошку евалуацију јер могу указати на обољење синусног чвора.

На постојање миокардитиса треба посумњати ако је дете лошег општег стања, ако има јак бол иза грудне кости, фебрилно је, има тмулије срчане тонове, увећану срчану сенку на рендгенском снимку и ЕКГ промене од којих су најзначајније промене реполаризације, каже др М.Мрђен.

Хипертензија код деце показује тренд пораста учесталости. Деца која имају измерене вредности крвног притиска изнад 99 перцентила за узраст и телесну висину захтевају неодложну кардиолошку и нефролошку евалуацију.

.........................................

<На врх>