25.12.2014.
Нејасна фебрилна стања

Пораст телесне температуре се јавља у бројним физиолошким и патофизиолошким стањима. Фебрилношћу се сматра повишење телесне температуре преко 37,80C. Под нејасним фебрилним стањем се сматра фебрилност преко 380C која траје више од 21 дана, као водећи и једини знак обољења, чија етиологија није могла бити разјашњена рутинским лабораторијским налазима каже др Бранко Мрђен, инфектолог из лозницечке Опште болнице у новом предавању СЛД Подружница Лозница.

Код неонатуса (мање од 28 дана старости) најчешћи узрок су конгениталне или перинатално стечене инфекције а затим бактеријские сепсе и менингитиси. У деце до 6 година то су најчешће респираторне и уринарне инфекције. У узрасту од 6-14 година треба сумњати на реуматску грозницу, инфламаторна оболења црева, колагенозе. Код одраслих, инфекције су такође доминантне, затим малигна обољења а на трећем месту су аутоимуна обољења.

Ради откривања узрока фебрилности др Бранко Мрђен истиче да је потребан  поступан и пажљив приступ испитивањима. Детаљна анамнеза мора садржати податке о претходном евенту-алном узимању лекова, путовању у иностранство, контакту са животињама, претходним болестима и хируршким интервенцијама, фамилијарној предиспозицији, узимању алкохола, наркотика и сл.

Физикални преглед мора бити методичан и детаљан. а обавеза ординирајућег лекара је добра сарадња са болесником и индивидуализација приступа испитивањима. У зависности од старости болесника и добијених анамнестичких података, дијагностичке процедуре се могу усмерити у правцу одређених узрока нејасног фебрилног стања.

У почетном испитивању треба искључити све лекове које болесник узима а који нису неопходни. Затим се приступа неинвазивним тестовима који укључују хематолошке, биохемијске, бактериолошке, реуматолошке, вирусолошке и имунолошке анализе. Обавезан је и рентгенски преглед плућа, електро-кардиографија.

Ако наведени тестови не укажу на дијагнозу непходна су даља испитивања која укључују анализе хормона штитасте жлезде, ултразвучна преглед абдомена и срца, а потом и ендоскопске анализе. Затим се болесник упућује на СТ прегледе и магнетну резонанцу, евентуално биопсију лимфне жлезде, јетре. У случају потребе могу се урадити и бројне друге неинвазиовне и инвазивне процедуре.

Терапију треба применити само ако је неопходна, према процени ординирајућег лекара у зависности од тежине клиничке слике. Користе се антипиретици, а ако анализе не указују на инфективни узрок дозвољена је и кортикостероидна терапија.

.........................................

<На врх>