05.02.2015.
Психосоматске болести

Психосоматске болести су она обољења где је психички фактор одиграо битну улогу у њиховом настанку. Управо због тога циљ предавања др Maрија Лазаревић, специјалиста опште медицине из Дома здравља из Малог Зворника, је да се укаже на значај превентиве у настанку многих болести као и на сарадњу између клиничара разних области медицине.

Психосоматске болести можемо поделити у две основне групе. Прва група је са доминацијом симпатикуса и то су кардиоваскуларни и ендокрини поремећаји, и друга са доминацијом парасимпатикуса, а то су респираторне и гастроинтестиналне болести.

Неки аутори истичу тип личности која је диспонирана за настанак одређене психосоматске болести, док други сматрају да је главни фактор ризика стрес након кога следи процес прилагођавања односно адаптациони синдром који се одвија у три фазе: аларм, отпорност и слом. Истовремено са настанком стреса настају и реакције у организму: промене у раду срца, крвног притиска, гушење у грудима, поремећаји метаболизма, страх итд. Да ли ће реакција на стрес оставити веће последице зависи од општег стања личности и врсте трауме. Група француских аутора психоаналитичара и психосоматичара је описала један општи тип психосоматског болесника: оперативно мишљење, са оскудним односима болесника са околином, дефектна структура унутрашњег ЈА исказана у незрелости и пражњењем кроз психосоматске реакције и психосоматска регресија са спуштањем на примитиван развојни степен личности.

Рано детињство и утицај родитеља на каснији развој психосоматских болести је значајан. Недостатак љубави као и претерана брига и размаженост доводе до стварања пасивно зависног типа личности склоног каснијем развоју психосоматских болести истакла је др Марија Лазаревић.

Према Америчком психијатријском удружењу психосоматске болести се деле на:   

1. Кожне болести: акне, неуродерматитис и ангионеуротски едем, затим
2. Болести гастроинтестиналног тракта: грч мишића између једњака и желуца и желуца и дванаестопалачног црева, улкус желуца и дванаестопалачног црева, хронични затвор, улцерозни колитис и Кронова болест.
3. Болести дисајног система: бронхијална астма и туберкулоза.
4. Болести срца и крвних судова: ангина пекторис и инфаркт, висок крвни притисак и аритмије.
5. Болести жлезда са унутрашњим излучивањем: шећерна болест, хипогликемија, појачан рад штитасте жлезде.
6. Реуматске болести: реуматска упала зглобова, хроничан бол у костима.
7. Остало: гојазност, алергијске реакције, мигрене и друге главобоље, тумори итд.

Најчешће прве реакције на стрес су: убрзани рад срца, притисак у грудима, промена крвног притиска, црвенило лица, кожне реакције, појачано знојење, недостатак ваздуха и убрзано дисање, сметње при гутању, сува уста, болови у желуцу, мучнина, повраћање, дијареја, осећај трњења у екстремитетима, често мокрење, зујање у ушима, несаница. Ако током дужег времена не препознамо факторе ризика и превентивно не укажемо помоћ пацијентима који су изложени ризику долази до промене и на самом органу па тада можемо говорити и о настанку психосоматске болести.

.........................................

<На врх>