12.03.2015.
Акутни пролив код деце

Акутни пролив је чест здравствени проблем код деце који траје и до две недеље. Може бити веома озбиљан, нарочито код неисхрањене деце истакао је др Мирко Мрђен, педијатар-кардиолог у стручном предавању које је одржао 12.03.2015. г. у Лозници. Најчешћи узроци су вируси Adeno i Rota, ређе бактерије (Escherichia colli, Staphylococcus, Salmonella, Schigella), грешке у исхрани деце као нпр. неконтролисани унос слаткиша или воћних сокова, хемијске суспстанце (антибиотици, отрови), гастроинестиналне алергије. Тежина акутног пролива код деце се мање оцењује према броју, количини или густини столица а више према последицама по стање хидрације детета.

Честа пропратна појава пролива код деце је дехидрација. Прегледом је неопходно утврдити степен дехидратације. Симптоми и знаци благе дехидрације (губитак течности од 20-50 ml/kg) су жеђ, подочњаци, сув језик детета.  Знаци дехидрације средњег степена (губитак течности 50-100 ml/kg) су: сува уста и језик, халониране очи, увучена фонтанела код одојчета, ослабљен тургор и еластицитет коже, олигурија. Код тешке дехидрације губитак течности је већи од 100 ml/kg. и праћена је знацима хиповолемије: дете је бледо са хладним екстремитетима, убрзаним пулсом, тишим срчаним тоновима, ануријом, хипервентилацијом због ацидозе као и поремећајем свести. Приликом узимања анамнезе треба обратити пажњу на дужину трајања пролива, присуство крви у столици, фебрилност детета, повраћање, губитак у телесној маси. При прегледу детета, поред процене хидрације, обавезна је палпација трбуха због присуства евентуалне дистензије, присуства болне осетљивости, а и аускултација због хиперактивности цревне перисталтике. Неопходне лабораторијске анализе обухватају преглед крвне слике са леукоцитарном формулом, при чему посебно обратити пажњу на могућу леукоцитозу и неутрофилију. Код дехидрације тежег степена неопходна је лабораторијска процена електролитног и ацидобазног статуса. Код сумње на акутни пролив вирусног порекла поуздани су брзи тестови столице на антигене Adeno и Rota вируса. Копрокултуром се могу изоловати бактеријски узрочници (Salmonella, Schigella).

Главни циљ лечења акутног пролива код деце је спречавање дехидрација или њено сузбијање ако већ постоји. Дехидрација лакшег или средње тешког степена се може сузбити рехидрацијом пероралним растворима. Код одојчета које сиса не треба прекидати дојење. Код тешке дехидрације или ако дете повраћа, рехидрација се мора спроводити интравенски да би се спречио или сузбио хиповолемијски шок. При томе је важно да се у току од 6-8 часова надокнади процењени губитак течности, а да се у наредних 16-18 часова сатима обезбеде нормалне дневне потребе за течношћу и електролитима и коригују евентуални новонастали губици). Састав течности за интравенску инфузију се процењује на основу узраста детета и лабораторијских вредности гликемије и електролита у крви. Неопходно је надокнадити евентуални дефицит калијума и бикарбоната. Препоручује се давање пробиотских препарата са цинком.

Како др Мирко Мрђен препоручује неопходна је дијета без лактозе која не сме бити дуга и сувише ригорозна. Неопходно је избегавање слаткиша и слатких напитака због тзв. осмотског пролива. Код пролива изазваног бактеријама се само у ретким случајевима дају антибиотици (код новорођенчади или интоксицираног детета са високом телесном температуром). Код пролива узрокованих шигелом углавном се даје сулфометоксазол-триметоприм, перорално а код салмонелозе ампицилин или цефалоспорини. У диференцијалној дијагнози, како каже педијатар др М. Мрђен, неопходно је искључити тзв. акутни хируршки абдомен. Напет, изразито болно осетљив трбух, „токсични“ изглед детета, крв у столици код одојчета и малог детета указују на могућност хируршког обољења.  

.........................................

<На врх>