23.04.2015.
Пријављивање заразних и незаразних обољења

Заштита становништва од заразних болести спроводи се обављањем епидемиолошког надзора и применом прописаних мера, њиховим програмирањем, планирањем, организовањем, контролом спровођења тих мера и обезбеђивањем материјалних и других средстава за њихово спровођење. За предузимање зконом предвиђених мера потребно је пре свега болести пријавити. Ово је била тема предавања прим. др Наде Ђурић, епидемиолога Дома здравља. Циљ је да се колеге подсете које се све болести пријављују и на каквим врстама пријава и бразаца, а и то што млади лекари, током обавезног лекарског стажа, не пролазе епидемиолошку службу.

Обавезном пријављивању, у складу са Законом о заштити здравља становништва РС, подлежу следећи случајеви: 1) обољење, односно смрт од заразне болести; 2) смрт од заразне болести која није наведена у члану 2. овог закона; 3) сумња да постоји обољење од колере, куге, великих богиња, жуте грознице, вирусних хеморагичких грозница, полиомијелитиса, дифтерије, малих богиња и ботулизма; 4) епидемија заразне болести; 5) излучивање узрочника трбушног тифуса, паратифуса, других саломонелоза, шигелоза, јерсиниоза, кампилобактериоза, као и носилаштво антигена вирусног хепатитиса Б, присуство антитела на вирусни хепатитис Ц, антитела на ХИВ и носилаштво паразита - узрочника маларије; 6) могућност инфекције вирусом беснила; 7) инфекција унутар здравствених установа (у даљем тексту: болничка инфекција); 8) резистенција бактерија на антимикробне лекове; 9) лабораторијски утврђен узрочник заразне болести;  10) акутна флакцидна парализа; и 11) сумња на употребу биолошког агенса.

Пријављивање врше све здравствене установе и друга правна лица која могу обављати здравствену делатност у складу са законом, други облици обављања здравствене делатности и здравствени радници, у складу са овим законом.

Поред 70 заразних обољења, врши се пријављивање и незаразних обољења од посебног социјално-медицинског значаја. Пријаве су сада различите за поједина обољења и важно је правилно попуњавање пријаве и познавање критеријума за постаљање дијагнозе, потребна верификација. Нада Ђурић је на предавању посебно обратила пажању на најчеће грешке које се јављају у пракси млађих лекара који нису имали обавезу у лекарском стажу да проведу у епидемиолошким службама. Истакла је и потребу за неформално обавештавање у епидемиологији.

.........................................

<На врх>