09.05.2016.
Синдром оспе

Стручни састанак на тему „Синдром оспе“ одржан  је  09.05.2016. године у сали за едукацију СЛД Лозница.  Предавач на стручном скупу је др Бранко Мрђен, специјалиста инфектолог из Опште болнице Лозница.

Др Бранко Мрђен је истакао да  је Оспа или егзантем морфолошка промена која се јавља по кожи:  целог тела,  већег дела тела, регионално. Појединачна промена назива се ефлоресценца, оспа на слузницама назива се енантем,  јавља се пре егзантема и раније ишчезава. У случају осипне грознице  оспа је најсталнији и најважнији знак болести и  довољна је за постављање дијагнозе и без серолошке потврде.  У случајевима других болести,  оспа се може али и не мора јавити у склопу клиничке слике тада је  потребна  серолошка потврда. Код сваке оспе треба водити рачуна о   времену избијања,  месту на коме се оспа прво јавила , изгледу оспе,  начину избијања оспе,     густини, начину ширења  и локализацији оспе,  повлачењу оспе,  пропратним променама локалне и опште природе. Кад  је varicela и rubella у питању, осипна грозница се јавља  од 1-2 дана болести  осипне грознице; код  морбила од трећег до петог дана болести а код шарлаха после 12 до 24 сата од почетка болести. Код неких  друге болести није одређено време појаве осипне грознице. Када се говори о месту првог јављања др Бранко Мрђен је указао да је то у случају морбила и рубеле –најпре појава оспе на глава а потом ширење на ниже; док је код варичеле –дуфузно.

Када се говири о изгледу оспе Макула-мала округласта,  ружичаста или црвена мрља, у нивоу коже. Настаје због вазодилатације капилара, праћена је хиперемијом коже а нестаје на притисак  прстима. Папула-мала округласта ружичаста  или црвена ефлоресценца, јавља се изнад нивоа коже са вазодилатацијом капилара и накупљањем запаљенских ћелија у дермису.  Макулопапулозна оспа карактеристична је за вирусе и то код Morbillа, Rubellе, HHV 6,  HPV B 19, Enterovirusа, Epstein -Barrov virus, Adenovirusа Arbovirusi такође је карактеристична, истакнуто је и код других узрочника када је у питању Mycoplasma pneumoniae, Treponema pallidum,  Salmonella typhi, код  Bakterijskiх toksinа и слично Везикула је јасно ограничен мехурић пречника 1-5 мм испуњен бистром течношћу (серум ) не оставља ожиљак на кожи. Пустула ( гнојница) је мехурић као и везикула       замућени садржај-гној, обично оставља  ожиљак на кожи Круста настаје сушењем садржаја везикуле или пустул, боја зависи од сасушеног садржаја Пурпура Мултипла егзантематична крварења у кожи. Указује на поремећаје хемостазе, инфективне и друге болести, петехије - ситне пурпуричне промене, до 2 мм карактеристично је да се   не губе се на притисак.

Др Бранко Мрђен је говорио и о начину ширења и исзбијања оспе, густини и локализацији оспе као и фази повлачења оспе истичући да по правилу оспа прво ишчезава са места где је прво избила. Макулопапулозни егзантем постепено тамни, бледи и нестаје, везикулозни и пустулозни прелазе у крусту, ишчезавање траје неколико дана, краће је код макулопапулозног осипа. Када се говорило о регресивним променама истакнуто је да се код  морбила јавља  хиперпигментација,  код варичеле плитки беличасти ожиљци а трајни ожиљци у случајевима секундарне инфекције Код скарлатине познато је  перутање коже на длановима, табанима, лицу.  За инфективну мононуклеозу карактеристичан је осип у око 3-10% оболелих крајем прве и почетком друге недеље болест, макулозан осип - морбилоформан, скарлатиноформан није у корелацији са клиничком сликом Лечење синтетским  пеницилином а код ентеровирусних инфекција Coxsackie  A 16 i  A 5  тзв. болест “ногу - руку -  уста” познато је везикуле на букалној слузници, језику, везикуле на кожи прстију руку и ногу.

Истакнут је значај дијагностичког приступа  на првом месту брза дијагноза код фебрилних болесника са оспом ради хитне примене антибиотика (менингогокна сепса, бактеријски септични шок), затим инспекција и палпација, значајно је добро осветљење, по могућству дневно а прецизно узета анамнеза са епидемиолошким подацима и детаљан преглед целе коже и слузница је веома значајно у дијасгностици истакао је др Мрђен. У оквиру лабораторијске дијагностие значајна је вирусолошка  и серолошка дијагностика Када  су у питању остале  лабораторијске анализе  ту је хематолошка анализа јер  за вирусне инфекције је позната појава леукопеније, лимфоцитозе у ЛФ, ређе тромбоцитопенија а код бактеријске инфекције - полиморфонуклеари у ЛФ Биохемијска нализа показује  углавном повишену  активност сер. трансаминаза код инф. мононуклеоза, повишени запаљенске факторе ЦРП, фибриноген, СЕ код бактеријских инфекција а поремећаје коагулационог статуса код  менинкококне  сепсе.

Предавање је Др Бранко Мрђен закључио са освртом на значај успостављања брзе дијагнозе и примене терапије која се  код Синдрома оспе у основи састоји од  симптоматске терапије уз важност мировања, примену антипиретика, аналгетика и значајну хигијену коже. Код бактеријских суперинфекција важна је примена антибиотика а антивирусна терапија се примењује  код имунокомпромитованих пацијената.

.........................................

<На врх>