20.05.2016.
Хипертензивна криза: дијагноза и терапија

Стручни састанак на тему „Хипертензивна криза: дијагноза и терапија“ одржан  је  20.05.2016. године у сали за едукацију СЛД Лозница.  Предавач на стручном скупу је др Марија Лазаревић, специјалиста опште медицине.

Др Марија Лазаревић је предавање започела дефинисањем појма хипертензивне кризе као појаве наглог и критичног повећања крвног притиска, када је систолни артеријски притисак већи или једнак 180 mmHg, а дијастолни артеријски притисак већи или једнак 120 mmHg. Истакнуто је да је  у таквим стањима значајно хитно медицинско збрињавање пацијената  због могућег угрожавања живота и тешких оштећења виталних органа.

У наставку предавања др Лазаревић је објашњавала да је патофизиологија хипертензивне кризе недовољно  разјашњена. Постоји претпоставка да је у основи поремећаја  нагла вазоконстрикција и пораст системског васкуларног отпора и нарушена ауторегулација на нивоу периферних артеријских крвних судова. Симптоми хипертензивне кризе су: јака главобоља, вртоглавица, конфузија, замућење вида, бол у грудима, диспнеја, недостатак ваздуха, мучнина, повраћање, узнемиреност, сопор, епилептиформни грчеви, кома (код најтежих форми).

Најчешћи узроци хипертензивне кризе су  нередовна, недовољна или неодговарајућа терапија артеријске хипертензије.Хипертензивна криза може бити пратећа појава код обољења ЦНС-а, КВС-а, бубрега, ендокриног система, екламсије. Употреба сипатомиметика (кокаин), интеракција лекова такође може бити узрок овог хитног стања. Хипертензивна криза може да узрокује компликације на органима и то  инфаркт и хеморагија ЦНС-а, хипертензивна енцефалопатија, срчани атак (инфаркт, нестабилна ангина), срчана слабост са едемом плућа, дисекција аорте, акутна бубрежна инсуфицијенција, остећење  вида (едем папиле, хеморагија у ретини).

Хипертензивна криза се клинички манифестује у два облика као: симптоматска хипертензивна емергенција - хипертензивна криза првог степена хитности  и  асимптоматска, хипертензивна ургенција- хипертензивна криза другог степена хитности.

Терапија хипертензивне кризе која спада у први ред хитности састоји се у примени  антихипертинзивних лекова са брзим, а краткотрајним дејством, затим пажљиво индивидуално титрирање изабраних лекова.Опасно је и недопустиво нагло нормализовање крвног пр итиска.У првом сату неопходно је постићи смањење за 25%, а од 2.- 5. сата циљ је да артеријски притисак постигне вредност приближно  160/100 mmHg. У зависности од симптоматологије разликује се и ургентна терапија овог стања.

У случају другог реда хитности спроводи се  хоспитализација, мониторинг притиска и стања болесника 24 сата. Постепено  се снижава крвни  притисак  оралним антихипертензивима. 

Медикаменти који се користе у терапији су: АЦЕ инхибитори, бета адренергични блокатори, антагонисти Ца канала, антагонисти ангиотензин ИИ рецептора, диуретици.

Након иницијалног лечења следују  дијагностичке процедуре: лабораторијски тестови крви и урина,ЕКГ, радиографија грудног коша, ултразвук срца и абдомена, преглед очног дна, ЦТ главе код неуролошке симтоматологије како би се утврдили узроци али и последице овог хитног стања.

.........................................

<На врх>