02.06.2016.
Сепса код деце

Стручни састанак „Сепса код деце“ одржан  је 02.06.2016. године у сали за едукацију СЛД Лозница. Предавач на стручном скупу је био др Мирко Мрђен, специјалиста педијатар кардиолог, запослен на дечијем одељењу  у Општој болници Лозница.

Др Мрђен је дефинисао Сепсу, као животно угрожавајуће стање као синдром системског одговора организма  на запаљење  удружен са продором микрооргани-зама (инфекцијом) а  Сепса која доводи до дисфункцијекардиоваскуларног система представља септички шок. Истакнуто је да се узрочници  разликују у односу на узраст детета. Код новорођенчади најчешћи узрочници сепсе су Streptococcus beta hаеmoliticus и  E. colli.   Најчешћи узрочници код  одојчади и старије деце од Грам-негативних бактерија  су Neisseria meningitidis, E. colli,  и Salmonella, а од Грам-позитивних бактерија Staphylococcus aureus  и Streptococcus pneumoniae. Најчешћи урочници интрахоспиталне сепсе код деце подвргнуте инвазивним дијагностичким и терапијским захватима  су E. colli,  Klebsiela, Pseudomonas, као и анаеробне бакте-рије.

У наставку предавања  др Мирко Мрђан је говорио о општим знацима сепсе међу којима се истиче фебрилност изнад 38 0 С или телесна темература нижа од 36 0 С, поремећај броја леукоцита (више од 12 000/ml или мање од 4000/ml или више од 10% несегментираних леукоцита), тахипнеја и тахикардија изнад дозвољених граница (две стандардне девијације) за узраст.

Уз опште симптоме постоје и знаци локалног запаљењског жаришта: менингитис, пнеумонија, пијелонефритис, ендокардитис, ентреоколитис итд. Код менингококне сепсе може се појавити петехијална оспа, која је оштро ограничена од околне коже и не повлачи се на витропресију.

Дијагностика обухвата бактериол. обраду уз обавезно узимање хемокултура. Код сумње на менингококну инфекцију неопходно је узети и брис ждрела или брис са кожних промена.

Ургентна терапија обухвата оксигенотерапију, успостављњање венског пута и у случају поремећане циркулације примену кристалоидних и колоидних раствора. Пре слања детета у болницу обавезно ординирати  једну дозу антибиотика, најчешће цефалоспорин треће генерације.

За негу ових болесника у болничкој установи важно је одржавање нормогликемије, електролитног и ацидобазног статуса. Ургентна антибиотска терапија подразумева углавном иницијалну примену цефалоспорина 3. генерације и аминогликозида, али зависи од узраста детета, клиничког налаза и претпостављеног узрочника. По добијању резултата бактериолошке обраде антибиотска терапија  се коригује према антибиограму. Антибиотска терапија мора да траје довољно дуго-2-3 недеље по добијању негативног налаза хемокултуре.

.........................................

<На врх>