16.03.2017.
Неонатална сепса - препознавање и правилно започињање лечења

“Неонатална сепса - препознавање и правилно започињање лечења“ предавање одржано  16. марта 2017. године у сали за едукацију СЛД Лозница. Предавач др Мирко Мрђен, специјалиста педијатар субспецијалиста  кардиолог .

Неонатална сепса је генерализована бактеријска инфекција у првом месецу живота. Патогенетски то је синдром системског инфламаторног одговора на инфекцију. Морталитет је од 15-80%. С обзиром на је реч о веома озбиљном обољењу неопходно је његово рано препозавање. Предиспонирајући фактори неонаталне сепсе могу потицати од: мајке (превремено прснуће плодових овојака и инфекције, нпр. chorioamnionitis и уринарна инфекција), од плода (превремено рођење, интраутерини застој раста, конгениталне аномалије, асфиксија). Новорођеначка сепса може бити рана (прва три дана живота)и касна (од 4. дана).

Рана сепса настаје код компликација при порођају: превремено прскање плодових овојака, превремени порођај, chorioamnionitis, болест мајке. Инфекција се на дете преноси преко плодових овојака или проласком кроз порођајни канал. Узрочници су најчешће E.colli, StreptococcusBhaеmoliticus групе  B, Lysteriamonocytogenes. Код касне сепсе инфекција настаје при проласку кроз порођајни канал али чешће инфекцијом након рођења тј. контаминацијом преко коже, конјунктиве, уринарног тракта, пупчане ране. Узрочници су поред наведених, најчешће Staphylococcusaureus, Pseudomonas и Klebsiella.

Дијагноза сепсе се поставља на основу анамнестичких података, клиничке слике и лабораторијских анализа. Анамнезом се добија податак да је дете измењеног општег стања, узнемирено, хипотермично или фебрилно са ТТ изнад 37,8 0 С дуже од једног часа.  Код сваког фебрилног новорођенчета треба мислити на могућу сепсу. Дете слабо узима оброке, повраћања или „бљуцка“ а прегледом се могу регистровати тахикардија (у тежим случајевима брадикардија), жутица, хепатоспленомегалија, хипо или хипертонија, конвулзије. Свако дете са сумњом на сепсу треба одмах упутити у болницу и хоспитализовати. Саветује се да се обавезно уради лумбална пункција и бактериолошка обрада (хемокултура, уринокултура, брисеви пупка, уха, грла, носа, коже). Лабораторијски резултати који указују на сепсу подразумевају позитивну хемокултуру а у крвној слици леукоцитозу (изнад 2 SD за узраст). леукопенију (<2000/mm3), тромбоцитопенију (<100 000/mm3), однос незрелих према зрелим неутрофилима је >0,16 од 3. дана, повишене су вредности CRP и прокалцитонина. Одређивање вредности седиментације је непоуздано. У диференцијалној дијагнози мислити на хипогликемију, хипокалцемију, конгениталну адреналну хиперплазију, интракранијалну хеморагију. Лечење антибиотицима се, у секундарној здравстевној заштити започиње одмах одмах и траје ког Грам позитивне сепсе две недеље а код Грам негативне сепсе три недеље од стерилизације хемокултуре. Код ране сепсе се примењују ampicillin и аминогликозиди а код касне сепсе Vancomycyni цефалоспорини 3. генерације. По добијању резултата антибиограма терапија се коригује. Супортативна терапија подразумева примену трансфузија плазме, еритроцита, тромбоцита, као и адекватан унос течности и електролита.

У случају неопремљености здравствене установе и немогућности примене адекватне терапије и неге детета, одржавања лошег општег стања или његовог погоршања,  новорођенче обавезно упутити у установу терцијарне здравствене заштите. Обавезно  обезбедити венски пут и пратњу лекара и медицинске сестре.

.........................................

<На врх>