01.02.2018.
Безазлене аритмије код деце

„Безазлене аритмије код деце“,  предавање одржано  1.  фебруара  2018. године у сали за едукацију СЛД Лозница. Предавач др Мирко Мрђен, специјалиста педијатар субспецијалиста  кардиолог.

Аритмије код деце су веома честа појава и практично нема детета без аритмије.  Међутим, више од 2/3 аритмија су потпуно безазлене и не захтевају никакав третман. Ипак, оне изазивају велику забринутост код родитеља и деце, па понекад захтевају адекватну дијагностику да би се родитељима  пружио прави савет а деци омогућио нормалан живот и бављење спортом.  Распрострањена је заблуда да свако дете које има аритмију треба да буде упућено код дечјег кардиолога. Велики број деце има безазлене аритмије у које спадају: респираторна аритмија, „лутајући“ атријални водич, синоатријални блок без значајних пауза, атриовентрикуларни блок  II степена типа Wenckebach, појединачне суправентрикуларне екстрасистоле. Овакве аритмије не захтевају упућивање детета дечјем кардиологу.  Изолованe преткоморске екстрасистоле (SVES) су бенигне аритмије које не захтевају евалуацију као ни праћење, а деца која их имају могу се безбедно активно бавити такмичарским спортовима. Коморске екстрасистоле (VES) су дуго изазивале бојазан и код лекара и код пацијената.

Сматрало се да су увек знак органског обољења срца, поготово ако је присутна бигеминија или тзв. куплети екстрасистола. Испитивања су показала да су вентрикуларне екстрасистоле безазлене ако је дете без тегоба ако нема структурног оштећења срца (нормалан ехокардиографски налаз), ако се губе у напору (нормалан налаз на тесту физичког оптерећења), ако на 24 часовном Холтер ЕКГ нема појаве вентрикуларне тахикардије. Ова децу ипак треба упутити дечјем кардиологу а могу се безбедно бавити спортом уз редовне шестомесечне кардиолошке контроле. Убрзан идиовентрикуларни ритам не представља ризик за развој вентрикуларне тахикардије, има тенденцију да се спонтано повуче и не захтева никакву терапију, већ само праћење. 

Тахикардија је честа код деце, али  разлози за њен настанак претежно нису кардиогеног порекла: нпр. повишена телесна температура, страх, емоционална узбуђеност, ређе обољења штитасте жлезде. Битан је анамнестички податак да ли дете има тегобе у смислу знакова алогударног волумена: вртоглавица, несвестица, нарочито при физичком напору. Тахикардија са широким QRS комплексима је у око 90% случајева пореклом из комора. Вентрикуларна тахикардија не мора да се лечи ако је ниже фреквенце и траје краће од 30 секунди. Таква тахикардија није опасност за изненадну смрт детета. Није свака брадикардија опасна нити захтева хитан Холтер ЕКГ. Синусна брадикардија је најчешће безазлена уколико дете нема симптоме,  али већој деци, која се активно баве такмичарским спорто неопходно је урадити тест физичког оптерећења. За дијагнозу већин безазлених аритмија стандардни ЕКГ је довољан, али је некада потребан 2 Холтер ЕКГ са квалитетним софтвером, нпр. код вентрикуларних екстрасистола или симптоматске брадикардије ради искључења значајног AV  блока II или III степена.

.........................................

<На врх>