15.03.2018.
Савремена дијагностика и терапија Clostridium difficile инфекција

Стручни састанак „Савремена дијагностика и терапија Clostridium difficile инфекција“, одржан је 15.03.2018. године у сали за едукацију СЛД Лозница.

Предавач: др Бранко Мрђен, специјалиста инфектолог, субспецијалиста гастроентеролог, Општа болница Лозница.

Clostridium difficile је водећи узрочник постантибиотских дијареја и пеудомембранозног колитиса. Убрзани развој антибиотика у двадесетом веку довео је до појаве резистенције код бројних микроорганизама, што је подстакло развој нових генерација антибиотика.  Clostridium difficile je анаеробна, спорогена, Грам позитивна бактерија. Присутна је у земљи и дигестивном тракту животиња и здравих људи. Код хоспитализованих болесника присутан је у преко 20% случајева. Излучије се столицом домаћина. Споре су веома отпорне и могу се месецима задржавати на различитим површинама. Посебан значај има преношење инфекције прљавим рукама и медицинским инструментима.

Клиничка слика је веома различита и креће се од појаве дијареје различитог интензитета до по живот опасног псеудомембранозног колитиса са компликацијама. Најтеже компликације су токсични мегаколон, перфорација црева и појава септичног стања. Могу се јавити тешка дехидрација, електролитини дисбаланс, ренална инсуфицијенција, хипопротеинемија и шокно стање.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, анамнестички података, лабораторијских анализа, налаза колоноскопије као и доказивањем узрочника у столици. Златни стандард у дијагностици је тзв. „токсиногена култура“ тј. култура столице праћена ензимимуноесеј тестом за токсине А и Б или тестом цитотоксичности у култури ћелија или PCR тестом за детекцију гена узрочника у култури.

Први корак у лечењу је прекид досадашње антибиотиске терапије, правилна рехидрација и употреба антибиотика који делују на ову клицу у трајању од 10-14 дана. Обично се примењује Метронидазол пер ос, али се код тежих случајева може дати Ванкомицин пер ос. Постоје савремене препоруке за лечење инфексије зависно од клиничке слике, као и лечење рецидива болести који се могу јавити релативно често.

.........................................

<На врх>