Историјат

Оснивање Српског лекарског друштва у Србији

Европеизација у начину живљења, култури, а нарочито у науци, почиње да мења оријенталну слику ових простора. На челу тог националног и друштвеног преображаја налази се, заједно са ондашњом малобројном младом српском интелигенцијом, "Уједињена омладина српска" која ће у овим променама врло често бити и носилац новог и слободарског. Међу оним интелектуалцима који ће се после завршених студија на неким од факултета у Европи вратити назад у Србију, нашла се и група лекара "стипендираних по струци медицинској" вођена идејама "Уједињене омладине српске, сањајући о слободи и гледајући далеко у будућност свог народа. Они ће постати утемељивачи и носиоци савремене медицинске мисли и науке, како на подручју Србије, тако и на ширим балканским просторима. У тој не тако бројној плејади младих интелектуалаца у Србији је посебно маркантна фигура младог београдског лекара, др Владана Ђорђевића, у каснијим годинама члана Српске Краљевске Академије, политичара, књижевника и јавног радника. Као сведок једног времена, он ће дати целом политичком и културном животу у Србији посебно обележје.

Из таквог националног буђења на простору још полувазалне Србије, током седамдесетих година претпрошлог века (1872.) јавиће се СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО. Оснивање овог Друштва дошло је после новосадске "Матице Српске" (1826.), "Српских новина" (1834.), а пре "Српског ученог друштва" (1886.). Поставши једно од "огњишта српске науке" српско лекарско друштво је историјска тековина овог народа, његове медицинске и опште културе. Још средином 1842. године два београдска лекара, др Карло Пацек (први наш балнеолог) и др Емерих Линдермајер (први шеф војног санитета) дали су предлог да се у Београду оснује Лекарско читалиште које би помогло лекарима да прате савремене токове науке. Забележено је да су и друга два београдска лекара, др Аћим Медовић (професор Велике Школе) и др Јован Велента (први управник "Варошке болнице" у Палилули) 60-их година IXX века покренули идеју да се са истим циљем оснује "Друштво београдских лекара". По њиховој замисли ово друштво треба да окупи и покрене на стручну активност десетак лекара који су у то време радили у Београду. Међутим, у оба случаја сви покушаји су пропали због неразумевања надлежних органа и других.

Тек 1872. године, на иницијативу др Владана Ђорђевића, основано је Српско лекарско друштво, као "огњиште српске науке које ће се развијати са општим напретком медицинске струке": "... када сам у почетку 1872. године започео мисао да се оснује СРПСКО ЛЕКАРСКО ДРУШТВО и када сам то саопштио др Петру Остојићу, он је одмах пристао. Али, обојица смо морали признати да се замисао неће моћи лако остварити. Ми смо знали да су поједине колеге пре нас неколико пута покушавали да оснују овакво удружење и свагда без успеха, али нас младе и одушевљене, какви смо били, то није могло да декуражира. Задобивши пристанак још једног колеге Србина, др Саве Петровића (не чудите се што истичем да је био Србин, јер су Срби-лекари могли на прсте да се изброје), а окуражени од стране нашег учитеља Нестора српске Јестаственице, др Јосифа Панчића, ми нисмо престали да агитујемо за оснивање Српског лекарског друштва све док нисмо успели. И тако, у предвечерје Ђурђева дана, 22. априла 1872. године, по старом календару, искуписмо се пет Србина, два Чеха, три Немца и по један Словак и Грк и дебатовасмо да ли можемо да оснујемо Српско лекарско друштво. И закључисмо да би добро било, да је време да такво друштво и код нас се склопи.  Зато нека се ово друштво уреди и што пре ступи у живот."

На другом састанку који је одржан 15. јуна исте године, донет је и Први устав друштва који је упућен Министарству унутрашњих дела на одобрење.

Српско лекарско друштво ће са девет редовних, једним почасним чланом и 34 дописна члана из унутрашњости, као и 24 лекара из словенских и других земаља званично отпочети са радом 5. августа 1872. године.

Две године касније, августа 1874., из штампе ће изаћи Српски архив за целокупно лекарство, свакако један од ретких стручних часописа који је у то време штампан у Европи, а сигурно први стручни часопис који је штампан ћирилицом.

Оснивачи Српског лекарског друштва: др Карло Белони, др Аћим Медовић (први председник), др Јован Машин, др Ђорђе Клиновски, др Јован Валента, др Панајот Папакостопулос,  др Јосиф Хољец, др Бернард Брил,  др Сава Петровић,  др Јулиус Ленк,  др Марко Полак, др Владан Ђорђевић - (први секретар), др Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Овој групи се придружују др Јосиф Панчић и др Младен Јанковић.

Први конгрес лекара Србије одржан је 1904. године у Београду.

.........................................

<На врх>