|
|
|
Вести
.........................................
11.12.2014.
Живот без болести
Да ли је могуће проживети бар просечан животни век без хроничних обољења и инвалидности? На ово питање је покушао да нам одговори др Владислав Чађеновић, интерниста-ендокринолог, приватне ординације „Хипократ“из Лознице, кроз предавање „Живот без болести - слободни радикали и антиоксиданси“ које је одржао 11.12.2014. године у сали СЛД у Лозници.
Многи стручњаци тврде да је могуће избалансираном исхраном, одржавањем идеалне телесне тежине и адекватном физичком активношћу, каже др Чађеновић. Сматра се да генетика у настанку савремених хроничних бољки развијеног света (у који по стопи обољевања спадамо и ми), учествује у највише 30% а све остало настаје због лоше исхране, некретања, пушења, хроничног стреса, зрачења, удисања загађеног ваздуха, недовољно сна. Све ово, појединачно и укупно доводи до веће производње слободних радикала, а пошто нема довољно унутрашњих и спољњих антиоксиданата, долази до оштећења интиме и медије крвних судова те генетског материјала ћелија.
Др Чађеновић још истиче да неадекватан сан, узимање психостимуланса~кафе, кока коле, енергетских напитака и пуно слатке и индустријске хране доводи до ремећења нивоа свих хормона и губитка дневно ноћног ритма. Ово доводи до преваге хормона стреса који прелази у хронично стање што, затим, даје повишење крвног притиска, гликемије, гојазности, депресивности.
Трбушно масно ткиво, као новостворен ендокрини орган производи супстанце хроничне упале~ фактор ткива и цитокине који оштећују интиму крвних судова а организам реагује слањем макрофага и осталих одбрамбених честица које не успевају да поправе оштећење. Штавише, гутањем честица оксидисаног ЛДЛ долази до стварања плака и убрзања процеса атеросклерозе. Последица су инфаркт срца или мозга све чешће у најпродуктивнијим годинама живота. Последица свега горе наведеног је и појава малигних тумора који су други узрок смртности савремених људи.
Овај след лоших догађаја се може спречити, променом начина живота, а то се мора почети још у дечјем узрасту, то значајно повећава одговорност здравствених радника као и родитеља за здравље своје деце али и нације. Будућност није у изградњи што више катетеризационих сала већ у превентиви која мора почети још са рођењем детета. Циљ овог предавања је и био да се здравствени радници, у целини, упознају са значајем превенције ових болести.
.........................................
<На врх>
|