25.04.2013.
Остеопороза – дијагноза и лечење

О остеопорози као значајном социјално-економском и медицинском проблему говорио је др Зоран Грујић, лекар специјалиста физикалне медицине из Специјалне болнице Бања Ковиљача, у сали СЛД у Лозници, 25.априла 2013.г.

Остеопорозу има око 10% целокупног становништва а циљна група високог ризика су особе старије животне доби, посебно жене у менопаузи. У 2002. год у свету је било 44 милиона особа старијих од 50 год. које су имале смањену коштану масу, а од тог броја 25% жена и 4% мушкараца су имали остеопорозу. Свака друга жена и сваки осми мушкарац у овим годинама задобиће прелом неке од костију, најчешће кичменог пршљена. Упркос томе само 19% жена са остеопорозом се лечи, а код чак 66% њих није постављена ни дијагноза.

По учесталости је на другом месту, после кардиоваскуларних обољења, и већи је ризик за настанак прелома кука, од заједничког ризика за карциноме материце, јајника и дојке.

Остеопороза је системска скелетна болест коју карактерише ниска коштана маса и промене у микроархитектури коштаног ткива, што доводи до повећане фрагилности костију и њихове повећане склоности преломима, који су највећа опасност и најтежа компликација ове болести.

У сваком минуту се дешавају просечно по два прелома који су последица остеопорозе.Само од последица прелома кука умире 12-20% повређених, односно сваки пети пацијент у првој години након задобијене повреде, 40% њих неће моћи нормално да хода, а чак 80% ће у мањој или већој мери бити зависно од туђе помоћи у активностима дневног живота.

Мере превенције у смислу едукације о здравом начину исхране, оптималној физичкој активности, излагању сунцу, предупређењу падова и евентуалног настанка прелома су заједно са схватањем значаја ране дијагностике и правовременог започињања адекватног начина лечења значајно допринеле смањењу преваленције, инциденције и морталитета код остеопорозе, а такође и значајне економске оптерећености заједнице.

По препоруци СЗО златни стандард за мерење коштане густине је централна DXA односно остеодензитометрија аксијалног скелета (КС и кук) и процена је да је потребно 10.6 оваквих апарата на милион становника, код нас је број остеодензитометара у порасту,нема их довољно али се посебна пажња мора посветити едукацији кадрова примарне здравствене заштите у циљу диференцирања популације са високим ризиком за постојање остеопорозе.

Савремени приступ лечењу остеопорозе са обавезном применом бисфосфоната и супституционе терапије односно надокнаде калцијумом и витамином Д у комбинацији са природним витамином К2 је значајно допринео смањењу ризика од настанка прелома врата бутне кости, компресивних прелома кичмених пршљенова, што су показале бројне светске студије на великом броју пацијената али и дисталног дела подлактице и прелома других костију остеопоротичне етилогије.

Треба такође истаћи значај физикалних процедура (кинези терапије, магнетног поља, хоризонталне терапије и бањског природног фактора) у очувању здравља коштаног система. Праћење терапијског ефекта је континуирано у смислу контролних мерења коштане густине, регистровања новонасталих прелома и праћења кретања вредности коштаних маркера.

По речима доктора Грујића, смисао едукације лекара али и свих здравствених радника је сагледавање озбиљности пандемијских размера остеопорозе и тешких последица прелома у старијој животној доби, започињања адекватног начина лечења, спровођења мера превенције и великих могућности савременог терапијског приступа. Најважнији циљ је да се новим сазнањима предупреди настанак тешке остеопорозе и прелома костију код ризичне групе жена старијих од 50 год. са свим компликације по опште здравље које их прате.Циљ едукације је и да се ова идеја о превентабилности остеопорозе рашири међу грађанством нарочито међу особама женског пола како би оне саме својим активностима и ангажовањем спречиле настанак прелома и компликација.

.........................................

<На врх>