26.01.2017.
Значај правилног третирања медицинског отпада у здравственој делатности

Стручни састанак „Значај правилног третирања медицин. отпада у здравственој делатности“, одржан је 26.01.2017. године у сали за едукацију СЛД Лозница.

Предавач на стручном скупу је била je др Борка Кокановић, специјалиста хигијене Републички санитарни инспектор.

Др Борка Кокановић је говорила о  значају правилног третирања медицинског отпада у складу са важећом законском регулативом у здравственим установама у којима се у току пружања здравствене делатности свакодневно генеришу велике количине отпада. Отпад се може посматрати по локацији настанка. Од изузетног значаја је састав отпада јер може имати утицај на животну средину и здравље људи.У току обављања здравствене делатности отпад може настати у примарној, секундарној и терцијарној здравственој заштити – амбулантама, превијалиштима, породилиштима, хирушким салама, интензивној нези болесника, у рентгенској дијагностици, болничким апотекама, у болничким кухињама и магацинима хране и остале робе неопходне за рад, у двориштима здравствених установа и других облика обављања здравствене делатности.

Правилан и прописан третман отпада од изузетног је значаја у очувању људског здравља и заштити животне средине, а добрим, планираним поступањем и добром селекцијом отпада, могу се и зарадити одређена средства, која могу бити употребљена за добробит људи, јер рециклажом отпад може да се преведе у производе који имају нову употребну вредност.  Посебан значај у очувању здравља заузима инфективни отпад, јер представља сталну опасност за човека.      

Све дефиниције инфективног отпада заснивају се на чињеници да је то материјал који био у контакту са ткивима љуског организма, као и секретима и екскретима људског тела. У циљу заштите од болничких инфекција инфективни отпад треба правилно одвајати на месту настанка, прописно паковати, и безбедно транспортовати до места крајњег третмана.

Циљ је успех у лечењу људи, њихов очекивани боравак у установама, уштеда у средствима, мање одсуство из породице, и са радног места.На овај начин постиже се не само „очување људског здравља као највећег човековог благостања...“ (Светска здравствена организација), већ се штеде и чувају и ресурси животне средине - живи свет, вода, ваздух, земљиште. Није занемарљива уштеда средстава за лечење последица (лечење људи оболелих од заразних болести, које се шире посредним путем отпадом насталим  у здравству, привремени или трајни губици радне способности, санирање загађених водних објеката, санирање дивљих депонија, и др.)

Пилот пројекти Европске уније показали су да је не само оправдан утрошак средстава, већ је постигнуто смањење повређивања контаминираним предметима и материјалом, и подигнут је ниво свести становништва кроз разне видове едукације запослених у здравству, као и становништва укупно.  Третман ове врсте отпада препознат је од стране државних институција, и заузима значајно и потребно место у финансирању здравствене делатности.Само здрав човек – здравствени радник у безбедној средини може дати максималан допринос у лечењу становништва, а болестан човек у тој истој безбедној стредини може да без страха од заразних болести очекује брз повратак у породицу, на радно место, у редовне токове живота.

.........................................

<На врх>